Nije visoko, nema ga metar, meni možda nije ni do pojasa... Gleda me... Onu lampu sam uperio, liči na dete, kao malo dete... Ali ovamo nekako mi čupavo, dve noge ima..., veli Dejan iz okoline Paraćina
Pre mnogo godina, tačnije dvadesetak, ugledao je, kako tvrdi, nepoznato stvorenje koje je navodno prema predanju našeg naroda - drekavac!
Svi koji su gledali kultni film "Lepa sela, lepo gore" sećaju se scena u tunelu i pominjanja nekakvog drekavca - stvorenja iz mašte i narodnih priča poput Babaroge, ali niko nije znao tačno da opiše kakvo je to "stvorenje" osim da je strašno.
Drekavcem kao i Babarogom, baukom, karakondžulom i Čumom, te drugim mitskim stvorenjima iz narodnih predanja, nekada su babe plašile nevaljalu decu i upozoravale ih da ne idu unaokolo sami po mraku.
Međutim, Dejan tvrdi da je te noći pre par decenija video nekakvo stvorenje za koje ne zna šta je poput onog o kojem se već generacijama pripoveda u našem narodu.
Naime, neverovatan splet događaja odvio se jedne noći, kako priča Dejan, kad je izašao iz kuće u dvorište da obiđe svoje ovce. Toliko godina kasnije on kaže da ni dan-danas ne može da shvati šta je to bilo.
Dejanovo kazivanje
- Glavu ima kao malo dete... kao čovek... Ja sam Dejan Jovanović iz sela Svojnovo... Ja sam u prirodi rođen, ima skoro 60 godina... I ovde kod ove kolibe proveo sam više vremena nego u selu koje je odavde udaljeno dva-tri kilometra... Pa evo šta se dogodilo... Prenoćio sam tu kod ove kolibe, čuvao sam ovce, jesenje vreme, ovce počele da se jagnje, morao sam da prenoćim, ovde nema struje, ima fenjer, kube gori i u neko vreme čujem neku ciku, neku vrisku, nikad ranije nisam to čuo... Izađem napolje, mrak, nema svetla, ima jedna baterijska, jaka, vojna... Ima tu poviše jedna šupa, čujem nešto ide, uperim lampu i ono stoji, to dotad nisam video... znam šta je šakal, divlja svinja, lisica, tvor, jazavac, jež...sve mi to poznato ali ovo ne liči na ništa - veli Dejan pa nastavlja:
- Ima oči i nos kao kljun, a nije kljun nego kao oni majmuni, babuni... a ovamo nije perje nego kao dlaka, šta je ono, ne znam...noge gole, ali čvrste, baš stabilne...
- Ovakvu glavu ima, visine 70 santimetara možda do 80...nije visoko, nema ga metar... Meni možda nije ni do pojasa... Gleda me... Onu lampu sam uperio, liči na dete, kao malo dete... Ali ovamo nekako mi čupavo, dve noge ima... Tri-četiri prsta ima... I ono gleda u mene a nema od mene do tamo tri-četiri metra i kao poče da se smeje, da vrišti... Ja ga gledam pa počnem da trljam oči da vidim šta je, jel se to meni priviđa, kad ono dođe tamo do duda i nestade, nema ga...
- Prođe neko vreme, ima tu susedna koliba, počeo čovek da pravi vikendicu ali to nije završeno, ja čujem ono se tamo javlja...kao da se smeje, da vrišti, ne umem da objasnim, ne znam kako da kažem... Kao da me mami da idem da ga vidim... Ja do bunara, imam lampu, lampa jaka, kad ono stoji na krovu, kod tog čoveka koji je to počeo da pravi... I nestade... Ja siđem do strica, tu živi blizu i on kaže: Šta je bratanac? Ja mu ispričam šta sam video... Od ponoći se pojavljuje pa do dva-tri ujutru... Sledeće veče on i ja igramo karte, i on ovce pazi da se jagnje, i opet poče... Čiko, eto ga! Sluša on ko stariji čovek i pita šta je ovo, nikad nisam čuo. Izađemo, kad ono isto ko prethodno veče, uperimo lampu, a ono gleda u nas... Vrišti, smeje se, kreči. Treće veče, pričamo našima, stric ima sina, ja imam majku, decu, i oni hoće da dođu da vide šta je to... Ono isto i to samo tu, na tom mestu....I samo nestane, ne vidimo ni da uzleti, istrči..., priča Dejan dodajući kako se posle organizovalo više ljudi da vide šta je to i šta će da se desi.
- To je kao..., kako da objasnim... Odjednom dođe kao avion odozgore... Ista ta vriska, dreka, a gore imamo manastir u brdu i s te druge strane isto to se čuje, dal su bili u paru, ni dan-danas ne znam... Tako je to bilo 15-20 dana, čulo se i posle više ništa i nikad, ni do dan-danas... - veli Dejan koji je osmislio i zamku da ga uhvati i da konačno sazna šta je to što je video i čuo.
Posebna je misterija i to što ništa nije ni odneto, ni dirano, niti je zaklano ni jagnje, ni petao, ni kokoška...
Narodna verovanja: Šta je drekavac?
Drekavac je biće iz mitologije Južnih Slovena, koje je naročito zastupljeno u mitologiji Srba. Verovanje o postojanju ovog mitološkog bića je rašireno među stanovnicima u Srbiji (od Šumadije do Kosova), Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Naziv dolazi od glagola drečati.
U mitologiji i narodnim predanjima postoji nekoliko različitih opisa drekavca koji variraju od kraja do kraja:
Po jednom narodnom verovanju drekavac je biće slično vampiru, koje je materijalna manifestacija duše umrlog čoveka (po nekim pričama mladića) koji ne može da nađe svoj mir nakon smrti, pa izlazi noću iz svog groba i proganja one koji su mu zgrešili u životu. Takođe se u nekim krajevima veruje kako duše utopljenika, obešenih ljudi ili osoba koje su počinile samoubistvo mogu postati drekavci, kao i osobe koje nisu sahranjene po pravilima tradicije, može se pročitati na Vikipediji.
Prema drugim predanjima, drekavac je materijalna manifestacija duše umrlog, nekrštenog deteta koje ne može da nađe svoj mir nakon smrti, pa izlazi noću iz svog groba i obilazi kuću svojih roditelja. Takođe, u nekim predanjima se spominje da je drekavac demonsko biće prekriveno dugim krznom po kome neprestano gazi i zbog toga dreči. Ovo biće ima sposobnost da menja svoj oblik.
U južnoj i istočnoj Srbiji drekavac je opisivan kao biće slično psu koji hoda na dve noge;
U okolini Maglaja se smatralo da su drekavci (tj. drekovi, kako ih tamo nazivaju) duše poginulih vojnika koji nemaju mira na ovom svetu zbog počinjenih greha. U okolini Kozarske Dubice se smatralo da je drekavac povampireni pokojnik koji noću izlazi iz svog groba, svetli u mraku.
U okolini Arilja se smatralo da je drekavac biće sa dugim nogama, dugim vratom i mačjom glavom. U Sredačkoj Župi se smatralo da je drekavac biće sa jednom nogom i očima koje svetle kao lampa.
Na prostoru Dragačeva i u okolini Prijepolja i Lešaka se smatralo da je drekavac prikaza koja se noću pojavljivala u oblicima raznih životinja mačke, psa, ptice, šarenog ždrebeta. U Gruži se smatralo da je drekavac čupavo biće s izduženim, prugastim telom vretenastog oblika i sa velikom glavom na tankom vratu, koje noću leti i dreči. U okolini Bajine Bašte se smatralo da je drekavac čovekoliko biće s kozjim nogama.
Ima velike oštre nokte na prstima koji su slični kandžama i jako se plaši dnevne svetlosti i pasa, pa se jedino može sresti noću dok se šeta po grobljima i šumama u periodu između ponoći i svitanja. Najčešće se sreće u periodu tzv. nekrštenih dana (dani od pravoslavnog Božića do Bogojavljenja) kad je najopasniji po ljude. Drekavci prema narodnom verovanju naseljavaju jame, pećine, gore, šume, bare, reke i vrbake...
Prema predanjima drekavac napada ljude koji se kasno u noći zateknu u blizini groblja ili šume tako što im on skoči na leđa, tera ih da ga nose na leđima i da hodaju po celu noć svuda unaokolo sve dok se prvi petlovi ne oglase.
U nekim krajevima se veruje da drekavac najavljuje smrt neke osobe, izbijanje rata, požara, pojavu smrtonosnih i zaraznih bolesti. Takođe se veruje da drekavac ima sposobnost da se pojavi u snovima gde proganja osobu koja ga sanja, a ponekad je i davi u snu.
Opisi drekavca u modernom dobu
Opisi drekavca koji su se navodno pojavili u modernom dobu se umnogome razlikuju od opisa drekavca u južnoslovenskoj mitologiji i narodnim predanjima, može se pročitati na Vikipediji. Među opisima iz modernog doba su:
Opis u kome je nalik na zver koja liči na psa sa zmijolikom glavom, dugim očnjacima i dugim vratom, sa kožom bez dlake, i sa dugim zadnjim nogama poput nogu kengura, s kožicama između prstiju. Zatim opis u kome je nalik na zver sličnu psu sa crnim ili sivim krznom.
Opis u kome je nalik na veliku, čudnu pticu koja ispušta zastrašujuće krike i leti nečujno kroz vazduh. Ovo biće ima velike oči i okruglu glavu sa licem koje je slično dečjem sa malim, širokim nosem;
Opis u kome je nalik na biće koje ima dugo telo slično mački i dug rep kao kod veverice.
Kurir.rs/Youtube Vilin TV/Wikipedia