Glumica Vesna Pećanac danas puni 77 godina, a iza sebe ima godine teškog života tokom kojih se borila za egzistenciju. Krajem septembra prošle godine prvi put se pojavila u javnosti nakon dužeg vremena kada je prisustvovala komemoraciju reditelju Jagošu Markoviću.
To je ujedno bilo prvo pojavljivanje nakon što je otkrivano da živi na rubu egzistencije, da se hrani u narodnoj kuhinji te da je vodila veoma mučan život. Publika nije zaboravila njene uloge u "Otpisanima", "Drugoj Žikinoj dinastiji" i "Smrti gospodina Goluže".
Vesna je govorila o nedaćama sa kojima se borila, a niko nije ostao ravnodušan na tužnu sudbinu ove umetnice.
- Imala sam problema, neke sam rešavala, ali nisam uspevala da rešim sve. Gladovala sam. Odlično je gladovati, to je mnogo dobra stvar. Jedeš manje, ali dugo žvaćeš. Još 2006. godine u Zemunu nisam imala struje, vode, prokišnjavalo je sve. Bila sam u depresiji zbog smrti oca, majke i muža. Kad sam došla u kuhinju dešavalo se svašta. Da ne stignem da uzmem za decu i sebe hranu, pa da zaposleni neće da mi daju. Jednostavno neće, žena koja radi u kuhinji mi ne da, ja odem iza, na kraju radnog vremena, ona mi kaže: "Ne može". Nisam mogla da verujem kad sam to doživela - rekla je jednom prilikom glumica za "Oko magazin".
Kako je tada rekla, njen slučaj nije usamljen te da i pored svega treba ići hrabro napred.
"Ovo što je mene snašlo može svima da se desi. Takva su vremena i idu takva vremena da svima ovo može da se desi. Treba ići napred, naći svoj pravac" - zaključila je glumica.
Nakon smrti supruga počeli su problemi
Bila je udata za čuvenog crnogorskog reditelja Živka Nikolića, a nakon njegove smrti i svih životnih nedaća naša glumica je u jednom periodu i klonula psihički.
"U vreme bombardovanja Živko je iščileo. Osetila sam ogroman bol, preveliku tugu. Jedan sin otišao je da se monaši. Rekao je: “Meni su svi bedemi srušeni”. Ostala sam da zurim u zid, pala u depresiju. Nekada smo bili velika, vedra, složna i mnogoradna porodica... Nisam mogla da igram, zatražila sam penziju. Posao komičara je da daruje radost ljudima, a ja nisam više imala radosti. Penzija - sedam hiljada dinara. Bili smo gladni. Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memoriju. Jedna milosrdna šefica u samousluzi u blizini kuće godinama nam je hranu davala na kredit, volela je Živkove filmove. Još je bio živ. Sećam se da sam jednom dobila neki novac, i mogla da biram da li da odem na pijacu ili njoj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kružila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispričam Živku, a on mi kaže: "Odigraj to na sceni. I to je život" - ispričala je ona svojevremeno za "Novosti".
(Kurir.rs/M.J)
Bonus video: