Trećeg i ujedno poslednjeg dana završnog ispita svršeni osmaci rešavali su test iz izbornog predmeta. Najviše ih se opredelio za geografiju, i to 26.794 (41,26 odsto), zatim biologiju 23.546 (36,26 procenata), istoriju 6.034 (9,29 odsto), hemiju 4.393 (6,76 odsto) i fiziku 4.176 (6,43 odsto).
Na raspolaganju su imali 120 minuta da reše 20 zadataka, i to devet osnovnog nivoa, sedam srednjeg i četiri naprednog nivoa. Učenicima beogradske OŠ "Drinka Pavlović" nije baš od ruke išla hemija.
- Čak su i zadaci osnovnog nivoa bili teški. Najteže nam je bilo pitanje o amino-kiselinama, tu smo masovno grešili. Pitanja su bila zbunjujuća. I zadatak za šta se koristi menzura je bio težak, kao i koja je kiselina nitratna - ispričale su nam dve učenice.
Što se tiče istorije, mišljenja su podeljena, za neke lagana, za druge takva da kažu nisu primetili razliku između nivoa i da su zadaci delovali kao da su svi naprednog nivoa.
- Nisam znao odgovor na pitanje o saskim rudarima, odnosno za vreme kog srpskog kralja su u većem broju došli, čime je započeo uspon privrede - rekao nam je jedan đak.
Što se tiče biologije, one učenike koji su je odabrali namučilo je pitanje o razmnožavanju životinja, dok su oni koji su polagali fiziku teško izlazili na kraj s naponom, elastičnom silom i otpornicima.
Sumirajući utiske nakon polaganje geografije, učenici su nam se požalili da im je bilo teško da odgovore zašto je jezerska visoravan gusto naseljena u rečnoj mreži, kao i na to koja reka protiče kraj Obedske bare.
- Srpski i matematika su bili teži, mene je jedino namučilo pitanje o tome šta je uticalo na stvaranje pustinje Gobi u Aziji - objasnio nam je jedan dečak.
Bonus video: