Ostaci galije otkriveni su 2015. godine, a tadašnji predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos izjavio je da je reč o "najvrednijem blagu ikada pronađenom u istoriji čovečanstva".
"San Hoze" galija isplovila je prvi put 1698. kao deo Španske armade. Imala je 64 topa, tri jarbola i tri palube, a trebalo je da služi za prevoz različitih dobara kojima se trgovalo preko Atlantika.
Korištena je i u građanskom ratu koji je vođen zbog neslaganja oko toga ko treba da nasledi španski presto nakon smrti Karlosa II.
Jedne tople junske večeri 1708, dok je bila usidrena u kolumbijskim vodama, galiju su napali britanski brodovi pod komandom Čarlsa Vagera i ona je pritom eksplodirala.
Kome danas pripada olupima "San Hozea" predmet je velike debate koja se vodi između Španije, Kolumbije, ali i Bolivije.
Španija tvrdi da je njihova, pošto je pripadala njihovoj floti. Kolumbija je prisvaja, jer je pronađena u njihovim vodama, dok istovremeno bolivijske domorodačke zajednice smatraju da polažu pravo na blago, jer su ga najverovatnije Špancima predali njihovi preci koji su rudarili drago kamenje.
Istovremeno, američka kompanija "Sea Search Armada" tvrdi da su oni prvi locirali oblast na kojoj je potonula galija i to pre 42 godine i zahtevaju polovinu blaga.
Sada je u toku postupak izvlačenja olupine, za koji se procenjuje da će koštati 4,5 miliona dolara, a organizuje ga vlada Kolumbije.
Za skeniranje tla i inventara korišteni su daljinski senzori i robotske podmornice, a sledeći korak odrediće otkrića u prvoj fazi.
Kurir.rs/Euronews