Legendarni Donald Saderlend, poznat po ulogama u filmovima "Dvanaest žigosanih", "Meš", "Kelijevi heroji" i "Igrama gladi", preminuo je pre dva dana u 89. godini, nakon duge bolesti. Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući dva Zlatna globusa, Emi, kao i Oskara za životno delo. Po krštenici je bio Kanađanin, a po glumačkom stilu ponajviše Britanac, a svakako najveći pandan Majklu Kejnu. Ostaće zapisano i da je snimao u Jugoslaviji.
Mešanog škotskog, nemačkog i engleskog porekla, Saderlend je detinjstvo proveo u Novoj Škotskoj, a Viktorija koledž završio je u Torontu. Opredeljujući se za glumačku karijeru, uspeo je da 1957. godine upiše Londonsku akademiju za dramu i muziku. Nakon nekoliko uloga u britanskim hororima i seriji "Put za bekstvo", 1967. godine ponuđena mu je uloga koja će ga proslaviti u "Dvanaest žigosanih". Narednih nekoliko godina snima "Meš" i" Kelijeve heroje" - koji je radio u Jugoslaviji u Dalmaciji zajedno sa Klintom Istvudom i Telijem Savalasom.
Od čuvenog filma prošlo je gotovo pola veka, a neke od zanimljivosti vezanih za ovo ostvarenje u Istri (selo Vižinada) i Srbiji (Špicerov dvorac u Beočinu za koji meštani tvrde da je uklet). Kao što je poznato, za potrebe filma srušen je stari železnički most na Kolubari u Obrenovcu.
Tokom boravka na setu teško se razboleo pa su morali da ga prebace u bolnicu.
"Imao sam jak meningitis i pao sam u komu. Rekli su mi da sam na nekoliko sekundi doživeo kliničku smrt, koje se čak i sećam. Imao sam utisak da vidim plavi tunel kroz koji se spuštam obasjan belom svetlošću. Osećao sam kao da se opirem uprtih stopala u krevet da me smrt ne odvuče. Očito je da sam na kraju i uspeo! Tada mi se jednostavno još nije išlo, ali moram priznati da je bilo vrlo izazovno i da sam u jednom trenutku pomislio: "Zašto ne?"", priznao je posle Donald Saterlend.
Njegova bolest nije bila jedina nezgoda na snimanju. Scenografi su dvadesetak dana gradili kulisu banke koja je planula baš kad je bila dovršena. Sve su morali da grade ponovo. Sa druge strane, meštanima koji su preživeli Drugi svetski rat najveća fobija je bio dolazak tenkova u mesto koje je dopremila Jugoslavenska narodna armija.
Ta kletva, kako piše BBC, pratiće ga tokom čitave karijere, zbog čega je stekao reputaciju među kritičarima kao jedan od najboljih glumaca koji nikada nije nominovan za najveću filmsku nagradu.
Protekle decenije stekao je popularnost kod mlađih generacija zbog uloge predsednika Koriolana Snoua u franšizi "Igre gladi". Veliki uspeh postigao je i na televiziji. Za ulogu pukovnika Mihaila Fetisova u "Građaninu Iksu" (1995) nagrađen je Emijem, a zapaženu ulogu zabeležio je kao Adam Černijakov u "Ustanku". Zlatni globus dobio je 2001. godine za ulogu filmu "Put u rat". Ženio se tri puta, a iza sebe ostavio četiri sina i ćerku.
Sve do kraja života je radio i nije nameravao da se povuče iz glume.
- Strašan je to poduhvat. Penzija za glumce se piše - smrt - izjavio je u intervjuu za BBC.