Majka me je, nakon što me je rodila, ostavila u domu za nezbrinutu decu. Nije bila udata i roditelji joj nisu dozvolili da me čuva i odgaja sama. Oprostila sam joj, jer kažu da je patila svih tih godina dok je bila živa. Nje više nema, a ja nakon svega nisam ljuta. Zahvalna sam što mi je podarila život.
Ovo za Kurir na početku svoje potresne priče o odrastanju, bolu i razočaranju, ali i ljubavi i praštanju, kaže Jovana Popović (33) iz Leskovca.
Većinu beba kad se usred noći probude, zbog grčeva ili nečeg sličnog, zagrle tople majčine ruke. Većinu beba dodirnu nežne majčine usne... Većinu, ali ne i Jovanu.
- Rođena sam u Valjevu, a biološka majka me je nekoliko dana po rođenju ostavila u domu za nezbrinutu decu u Beogradu. Usvojili su me, kad sam imala osam-devet meseci, roditelji iz Leskovca. Tu sam provela detinjstvo, završila školu i udala se - priča Jovana.
Dugo nije znala da je usvojena, iako je još kao mala trpela zadirkivanje dece.
- Nedugo pošto su me usvojili, mama je ostala trudna i dobila sam brata.
Pričali su mi posle da sam im donela sreću, jer su pre mene godinama pokušavali da dobiju dete i nisu mogli. Detinjstvo i odrastanje su bili puni ljubavi i pažnje. Nije se primećivala nikakva razlika u ophođenju prema meni i bratu. Kad sam bila mala, neka deca su govorila: "Ti si usvojena!" Nisam verovala u to, mada o tome nisam pričala roditeljima. Tek negde u petom ili šestom razredu sam saznala da je to tačno.
Jovana kaže da je u početku bila ljuta. Stalno se javljalo pitanje: "Zašto baš meni?", ali umela je to hrabro da prevaziđe. "Hvala bogu da imam srećno i normalno detinjstvo", tešila se.
O biološkoj majci je stalno razmišljala. Pitala se gde je, ima li još dece, ko je, čime se bavi... Puno pitanja... Ali nikad se, kaže, nije usudila da je potraži.
- Mislila sam tada: "A zašto ona ne potraži mene?!" Kasnije sam saznala da nije imala prava da pita gde sam. Jaku želju da je nađem dobila sam kad sam bila trudna s prvim detetom, ali odustala sam jer nisam znala kako će to uticati na mene. Vreme je prolazilo... Suprug mi je uvek bio podrška da je nađem. I tako sam pre tri godine uz njegovu pomoć pošla u potragu.
U Centru za socijalni rad (CSR) u Leskovcu rekli su joj da informacije mora potražiti u mestu odakle je. Mejlom je kontaktirala sa CSR u Ubu jer joj je biološka majka iz te opštine.
- Danima sam čekala, i baš kad sam pomislila da od toga nema ništa, stigao je odgovor. Bio je petak, ja na poslu... S jedne strane osećam sreću, ali s druge tugu - biološka majka mi je preminula pre nekoliko godina! Dali su mi, međutim, kontakt njene sestre, koja je vodila računa o majčinoj deci jer su ostala bez ikoga po njenoj smrti. Čula sam se s tetkom i sve mi je objasnila. Imam dve polusestre i dva polubrata po majci. Stupila sam sa svima u kontakt i to je bio neverovatan osećaj.
Jovana kaže da joj je žao što nije imala prilike da upozna majku, ali u razgovoru s rodbinom je saznala da je bila dobra i vredna žena, ali da nije imala sreće i umrla je rano.
- Ostavila me je jer joj roditelji nisu dozvolili da me zadrži pošto nije bila udata. Kasnije se udala i dobila četvoro dece. U suštini, ja sam veoma srećna i zahvalna osoba, jer imam porodicu, roditelje i brata koji su me čuvali, kao i rodbinu sa njihove strane, a sad sam našla i drugu polovinu sebe! - priča ova divna žena, koja i sama ima dva sina.