Veoma toplo vreme, nedostatak ventilacije, skučeni uslovi, rigorozne vežbe - svi ovi faktori mogu doprineti povećanju telesne temperature.
Ako se ne kontroliše, ovo može predstavljati ozbiljan rizik po naše zdravlje.
Toplotna iscrpljenost se dešava kada se vaše telo pregreje, često tokom fizičke aktivnosti u vrućim sredinama.
Ako temperatura tela pređe 40 stepeni Celzijusovih, ono gubi mogućnost da se ohladi i možemo da doživimo toplotni udar, koji može biti fatalan.
Evo šta treba da znate o opasnostima povećanja telesne temperature po naše zdravlje.
Kako vrućina deluje na ljudsko telo?
Naše telo teži da održi unutrašnju temperaturu na 37,5 stepeni Celzijusa, bilo da se nalazimo u snežnoj oluji ili usred toplotnog talasa.
To je temperatura na kojoj su naša tela navikla da funkcionišu.
Ali kako živa u termometru raste, telo mora više da se trudi da ne dozvoli da mu skoči unutrašnja temperatura.
Ovo može da zvuči jednostavno, ali to počinje da predstavlja izvestan napor za telo - a što su temperature više, telo se više napreže.
Ti otvoreni krvni sudovi dovode do nižeg krvnog pritiska i teraju srce da radi jače i pumpa brže kako bi krv nastavila da kola telom.
Ovo može da izazove blage simptome kao što su svrab od osipa koji je izazvala vrućina ili natečena stopala kad krvni sudovi počnu da popuštaju.
Ali ako krvni pritisak padne prenisko, tada do organa ne stiže dovoljno krvi koja im je potrebna i rizik od srčanog udara je veći.
Istovremeno, znojenje vodi do gubitka tečnosti i soli, i, najvažnije, ravnoteža između njih u telu se menja.
Dok znoj isparava, on dramatično povećava toplotu koja se otpušta iz kože.
Ali znojenje dovodi do gubitka tečnosti i soli i, što je najvažnije, ravnoteža između njih u telu se menja.
Ovo, u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom, može dovesti do toplotne iscrpljenosti.
Ako krvni pritisak previše padne, rizik od srčanog udara raste.
Toplotna iscrpljenost
Ako se telo zagreje na 39-40 stepeni Celzijusovih, mozak govori mišićima da uspore i nastaje umor.
Na 40-41 stepeni, toplotna iscrpljenost je verovatna, a iznad 41 stepen, telo počinje da se gasi.
Temperatura počinje da utiče na hemijske procese, ćelije unutar tela propadaju i postoji rizik od otkazivanja više organa.
Telo tada ne može čak ni da se znoji, jer dotok krvi u kožu prestaje, zbog čega se oseća hladno i vlažno.
Toplotni udar, koji se može desiti na bilo kojoj temperaturi većoj od 40 stepeni, zahteva stručnu medicinsku pomoć i, ako se ne reaguje odmah, šanse za preživljavanje mogu biti male.
Da li vrućina ubija?
Visoke temperature mogu da izazovu smrt.
Većina je uzrokovana srčanim i moždanim udarima koje izazove napor pri pokušaju da se unutrašnja telesna temperatura održi stabilnom.
Veća stopa smrtnosti može se otkriti kada termometar pređe 25-26 stepeni Celzijusovih.
Međutim, dokazi sugerišu da su smrtni slučajevi obično uzrokovani višim temperaturama u proleće ili rano leto, a ne na „vrhuncu leta", pri čemu su prva 24 sata toplotnog talasa znatno opasniji.
To bi moglo biti zato što počinjemo da menjamo svakodnevno ponašanje kako leto odmiče i navikavamo se da se borimo sa vrućinom.
Dokazi iz prošlih toplotnih talasa pokazuju da se smrti dešavaju veoma brzo - u roku od prvih 24 časa toplotnog talasa.
To se razlikuje od hladnih talasa, koji takođe umeju da budu smrtonosni, ali im treba mnogo duže da deluju na čoveka.
Studija iz 2010. godine o dejstvu toplotnih talasa na smrti u devet evropskih gradova svuda je zabeležila povećanja, od 7,6 odsto (u Minhenu) do 33,6 odsto (u Milanu).
Toplotni talas iz 2003. godine u Evropi izazvao je, prema procenama, oko 70.000 dodatnih smrtnih slučajeva.
Šta treba da radim kad vidim nekog ko je iscrpljen zbog toplote?
Ukoliko može da se ohladi u roku od pola sata, onda toplotna iscrpljenost obično nije ozbiljna.
Međutim, ukoliko ne može da se oporavi u roku od 30 minuta, onda sledi toplotni udar.
To je hitan medicinski slučaj i mora da se zove hitna pomoć.
Ljudi koji su doživeli toplotni udar mogu da prestanu da se znoje iako im je i dalje pretoplo, temperatura može da im premaši 40 stepeni Celzijusa i mogu da pretrpe udar ili izgube svest.
Ko je najugroženiji?
Zdravi ljudi bi trebalo da mogu da se izbore sa toplotnim talasom koristeći zdrav razum - ali neki drugi su ugroženiji.
Starost ili neka dugoročna zdravstvena stanja, kao što su srčane bolesti, mogu da ometu ljude da se izbore s naporom kom vrućina izlaže telo.
Dijabetes, i tip 1 i tip 2, mogu da nateraju telo da gubi tečnost brže a neke komplikacije usled bolesti mogu da izmene krvne sudove i sposobnost znojenja.
Takođe je veoma važno umeti prepoznati da vam je pretoplo i onda uraditi nešto po tom pitanju.
To je nešto što većina nas uzima zdravo za gotovo.
Međutim, mala deca i bebe, i manje pokretni mogli bi da budu ugroženiji, a bolesti mozga kao što su demencija mogu da onemoguće ljudima da budu svesni vrućine ili da budu u stanju da urade nešto po tom pitanju.
Beskućnici su takođe izloženiji jakom suncu.
Da li neki lekovi povećavaju rizik?
Da, ali ljudi treba da nastave da uzimaju lekove normalno i moraju da ulože veći napor da se ohlade i hidriraju.
Diuretici povećavaju količinu vode koje telo izbacuje.
Oni se uzimaju naširoko, uključujući za probleme sa srcem. Na visokim temperaturama, povećavaju opasnost od dehidracije i neravnoteže ključnih minerala u telu.
Antihipertenzivi, koji smanjuju krvni pritisak, mogu u kombinaciji sa krvnim sudovima koji se šire da bi se izborili sa vrućinom da izazovu opasne padove krvnog pritiska.
Neki lekovi za epilepsiju i Parkinsonovu bolest mogu da zaustave znojenje i otežaju telu da se ohladi.
A drugi lekovi kao što su litijum ili statini mogu da postanu koncentrisaniji i problematični u krvi ukoliko dođe do prevelikog gubitka tečnosti.
Noćne i dnevne temperature
Do najviših temperatura će, naravno, dolaziti tokom dana, kad nas najviše bije sunce, ali noćne temperature su takođe važne.
Razlog je što je telu potreban odmor.
Ako se napor da se unutrašnja telesna temperatura održi pod kontrolom nastavi i danju i noću, to povećava rizik od zdravstvenih problema.
Šta onda da radim po pitanju vrućine?
Savet je prilično prost i očigledan - hladite se i hidrirajte.
Jedan od načina da pristupite tome je da se ponašate kao što biste na posebno vrelom, sunčanom godišnjem odmoru - ne prestajte da se zabavljate, ali menjajte navike.
Da li zaista morate da istrčite tih 10 kilometara u podne ili možete da sačekate da padne mrak?
Vodite računa, dakle, da pijete dovoljno vode ili mleka.
Čaj ili kafa takođe su prihvatljivi.
Morate da pazite da ne pijete mnogo alkohola, jer on povećava rizik od dehidracije.
I pokušajte da ostanete ohlađeni - ako je toplije napolju nego u vašem domu, onda bi vam možda bilo bolje da ne otvarate prozore i zavese držite navučene.
Možda će vam biti prijatnije ako pođete do parka, gde ima malo povetarca i hlada, nego da ostanete kod kuće.
Kurir.rs/BBC/Preneo: D. P.