sadrži raznovrsne čestice, kako žive, tako i nežive

SEVERNI JADRAN PREPUN SLUZI! Naučnici objasnili čega sve ima u MULJU koji je stigao IZ DUBINA, kupači ne bi trebalo da ga diraju

Foto EPA

Meteorolozi u Hrvatskoj su najavili buru za primorsku regiju, koju su lokalno stanovništvo i turistički radnici iščekivali s nestrpljenjem.

Večernji list navodi da već danima površinu mora uz severni deo jadranske obale prekriva želatinozni sloj mulja.

Dok hrvatski mikrobiolozi ovaj fenomen objašnjavaju cvetanjem mora, slovenački stručnjaci iznose drugačije teorije o uzroku pojave.

Prema slovenačkom Nacionalnom institutu za biologiju, sluz na površini mora nastaje delovanjem fitoplanktona koji izlučuje veliku količinu organske materije u vodu.

Potrebno je nekoliko nedelja da mikroorganizmi razgrade ovu sluz.

Patricija Mozetič iz Morske biološke stanice naglašava da se ovaj fenomen razlikuje od cvetanja mora, što dodatno komplikuje situaciju.

Sluz, osim što se sastoji od amorfne želatinozne mase, sadrži raznovrsne čestice, kako žive, tako i nežive.

Na nju se hvataju fitoplankton, zooplankton i njihove izlučevine, larve i jajašca različitih životinja.

Ona takođe uključuje čestice kostura, ostatke biljnih i životinjskih ćelija, bakterije, pelud, ciste, kao i mineralne čestice iz morskih sedimenata i one kopnenog porekla.

Ove čestice variraju u bojama, oblicima i veličinama, a njihov raspored zavisi od različitih faktora.

Gomile sluzi obično se formiraju u dubljim slojevima mora, ali se postepeno dižu prema površini.

Tokom dana, vetrovi i površinske struje ih nose prema obali, gde se najčešće gomilaju u zatvorenim prostorima poput manjih uvala i na plažama.

Iako sluz ne predstavlja neposrednu opasnost za zdravlje kupača, zbog prisutnosti zarobljenih organizama, uključujući i potencijalno patogene, preporučuje se izbegavanje direktnog kontakta.

Prema izveštaju Nacionalnog instituta za biologiju, fenomen sluzi ove godine nije ograničen samo na slovenačke obalske gradove, već se proteže i preko celog Tršćanskog zaliva i šire u severnom Jadranu.

Prvi zapisi iz o ovoj pojavi datiraju čak iz 1729. godine, a zadnji put se ovako nešto dogodilo 2018.

More bi moglo da ostane ovakvo nekoliko dana ili dok bura ne "rastera" sluz, kažu slovenački stručnjaci.

(Kurir.rs/Večernji list/Preneo: N. V./Foto: Ilustracija)