Počeli su prijemni ispiti za upis na fakultete. Sudeći po prijavama najmanje gužve biće na smerovima koji koji vode do profesure u osnovnim i srednjim školama. Dakle, nastavljen je dugogodišnji trend, a Srbija je u ogromnom deficitu sa nastavnicima srpskog jezika, matematike, hemije i fizike!
Izgleda da svi žele u programere i psihologe, ali ko će đake da uči srpski jezik i matematiku.
Za smer srpski jezik i književnost na beogradskom Filološkom fakultetu ove godine se tokom prva dva konkursa prijavilo samo 29 kandidata, prema informacijama od pre nekoliko dana do kojih su naše kolege došle.
Na ovu temu govorio je u emisiji Puls Srbije Janko Ivanović, istraživač saradnik Instituta za srpski jezik SANU sa Odseka za standardni jezik.
- Krivicu ili uzrok treba tražiti i sa jedne i sa druge strane. Mladi biraju fakultete kako bi u budućnosti obezbedili neki posao koji će im omogućiti finansijsku stabilnst. Kada bismo sada sproveli jednu anketu i pitali ljude šta vi možete da radite nakon završenih studija Srbistike većina njih bi verovatno dala odgovor: Mogu da budem nastavnik srpskog jezika i književnosti.
Tvrdi da je ovo uverenje zabluda i da studije srpskog jezika otvaraju još mogućnosti za zaposlenje:
- Mislim da tu treba tražiti ključ problema. Budući filolozi ne znaju čime se sve mogu baviti. Osim nastavničkog poziva koji je danas nažalost veoma nepopularan, ne bez razloga jer vidimo šta se sve dešavalo u prethodnom periodu, neko može raditi kao lektor, kao korektor i kao nastavnik srpskog jezika kao stranog što je vrlo perspektivna oblast. Osim tih zanimanja, neko ko završi srpski jezik i književnost može biti forenzičar u oblasti lingivstike. Može biti kopirajter, a može čak pronaći posao i u IT sektoru.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: