ŽIVELA U KUĆI OD KOSTIJU: Marija 30 godina bila na pustom ostrvu, kad su je našli niko je nije razumeo, onda je stigla ZLA SUDBINA
Klasični roman "Ostrvo plavih delfina" iz 1960. godine, još uvek zaokuplja maštu mladih čitalaca, dok čitaju priču o tinejdžerki koja sama pokušava da preživi na pustom ostrvu.
Međutim, uprkos trajnoj popularnosti knjige, mnogi čitaoci ne znaju da se njena zadivljujuća priča zasniva na istinitoj priči o Huani Mariji, rođenoj Nikolenjos, koja je provela 18 godina živeći sama na Kanalskim ostrvima u Kaliforniji, u 19. veku. Ova istinita priča krije se iza jednog od najomiljenijih romana za odrasle svih vremena.
Ko je bila Huana Marija?
Huana Marija, čije pravo ime nije poznato, verovatno je rođena početkom 19. veka na ostrvu San Nikolas, maloj zabačenoj zabiti, koje se nalazi na teritoriji Kanalskih ostrva pored obale južne Kalifornije. Bila je deo starosedelačkog plemena poznatog kao Nikolenjos. U vreme njenog rođenja, Kanalska ostrva su bila naseljena različitim autonomnim grupama Indijanaca, svaka sa svojim posebnim jezikom i kulturom. Kalifornija još nije bila uključena u SAD, ali je to postala 1848. godine, kao deo mirovnog sporazuma koji je usledio nakon Meksičko-američkog rata.
U međuvremenu, starosedelačko stanovništvo sa ostrva počelo je da migrira na kopno Kalifornije, počev od 19. veka. Južna Kalifornija je bila središte hrišćanskih misionara i mnogi od ovih domorodaca migranata pridružili su se sistemu misije kao obraćenici.
Nikolenjosi su poslednji napustili svoje ostrvo. Godine 1811. pretrpeli su opaki masakr od strane lovaca na vidre, sa Aljaske, koje su unajmili ruski trgovci krznom. Taj napad i bolest desetkovali su njihovo stanovništvo.
Godine 1835, oko 300 preostalih Nikolenjosa pridružilo se posadi gostujuće meksičke škune, po imenu Peor es Nada, i preselili su se na kopno. Huana Marija im se, međutim, nije pridružila. Nejasno je zašto nije otišla sa svojima. Prema legendi, odvedena je na čamac, ali je iskočila i otplivala nazad na obalu da bi bila sa svojom bebom. Međutim, mnogi istraživači su ovu priču otpisali kao dramatizovano predanje. Ipak, Huana Marija jeste živela na ostrvu još 18 godina. Deo tog vremena živela je sa sinom, sve dok nije stradao u nesreći u čamcu. Ostatak svog vremena na ostrvu provela je u potpunoj izolaciji.
Potraga za usamljenom ženom
Nakon preseljenja Nikolenjosa, izveštaji o usamljenom postojanju Huane Marije, proširili su se širom kalifornijske luke Santa Barbara. Bilo je pokušaja da se ona donese na kopno, verovatno finansirani od strane lokalnih misionara, ali...
Godine 1853, lovačka ekspedicija, koju je predvodio kapetan Džordž Nidever, otplovila je na ostrvo San Nikolas gde je njegova posada neočekivano naišla na Huanu Mariju. Prema studijama zasnovanim na usmenim izveštajima koje su prikupili rani istraživači, Nideverova posada na ostrvu je bivala mesec dana ali je, poslednje noći, pronašla tragove prisustva Huane Marije.
Tako je kapetan Nidever odlučio da odloži njihov povratak i potraži ovu misterioznu ženu. Otkrili su je sledećeg dana, kako se skriva u visokom žbunju, nemo posmatrajući posadu.
Nidever je zatražio da Malkijares, Indijanac iz njegove posade, pokuša da komunicira sa njom. Otpevala je kratku pesmu koju je Malkijares uspeo da zapamti iako nije mogao da razume njen jezik. Od njene pesme uspeli su da prevedu stih koji glasi: „Odlazim zadovoljna, jer vidim dan kada želim da odem sa ovog ostrva."
Huana Marija je živela u kolibi delimično napravljenoj od kitovih kostiju a, takođe, je živela i u obližnjoj pećini. Hranila se sušenim mesom i svoje vreme na ostrvu obeležavala nazubljenim štapom na kamenu. Kada se posada kapetana Nidevera vratila u Kaliforniju, Huana Marija je došla sa njima.
Kratak život Huane Marije u Santa Barbari
U Santa Barbari, Huana Marija je živela u kući kapetana Nidevera sa njegovom suprugom Marijom, koja je bila Špankinja. Činilo se da se njih dve dobro slažu uprkos jezičkoj barijeri.
U kući Nideverovih, Huana Marija je veći deo vremena provela na zadnjem tremu gledajući u more. Katkad je imala posetioce, među kojima je bilo i nekoliko domorodaca Čumaša, koji su joj donosili voće na poklon. Navodno je volela konje i bila je fascinirana svojim novim okruženjem u Santa Barbari. Rane anegdote sugerišu da nije mogla da komunicira sa drugim domorocima jer su dijalekti bili previše različiti. Ali, nedavne studije su otkrile da je bila u stanju da komunicira, sa najmanje tri do četiri Indijanaca koji su bili dovoljno upoznati sa njenim maternjim jezikom.
„Navodno, ona im je ispričala da je ostala na ostrvu jer je želela da bude sa svojim sinom, kao i da su živeli zajedno samo nekoliko godina“, rekao je Stiven Švarc, mornarički arheolog koji je proveo 25 godina proučavajući domaće artefakte pronađene na San Nikolasu.
„Njen sin je tragično skončao. Naime, jednog dana bio je u čamcu na pecanju, ali je došlo do problema i čamac se prevrnuo, a dečak je nestao“, spekuliše Švarc, dodajući da je verovatno bio žrtva napada ajkule. Nakon smrti njenog sina, Huana Marija je zaista bila potpuno sama, zbog čega je, verovatno, i bila voljna da napusti ostrvo Nideverovim brodom. Verovalo se da je, u vreme njenog dolaska u Santa Barbaru, Huana Marija bila jedina iz plemena Nikolenjos koja je još uvek živa. Ali studija iz 2016. godine, ispratila je još najmanje četiri Nikolenjosa, nakon migracije 1835. godine.
Takođe, postoje i varijacije ove priče u kojima se tvrdi da je, zbog njenog načina života, njen imuni sistem bio je potpuno drugačiji od ljudi iz civilizacije zbog čega se, sedam nedelja nakon što su je pronašli, razbolela se od dizenterije i preminula, pa su je sahranilii porodičnoj grobnici Nideverovih.
Nova otkrića o njenoj priči
Vest o dolasku Huane Marije u Santa Barbaru izazvala je senzaciju širom sveta. Priče o njenom postojanju na solo ostrvu i naknadnom „otkriću“ objavljene su čak do Nemačke i Indije.
Autor, Skot O’Del, inspirisan je pričom Huane Marije i, 1960. godine, napisao je roman "Ostrvo plavih delfina", koji govori o dvanaestogodišnjoj devojčici iz plemena Nikolenjos, po imenu Karana, koja sama preživljava na udaljenom ostrvu. Knjiga je postala kultna i izazvala je interesovanje javnosti za stvarnu figuru Huane Marije. Arheolog Stiven Švarc radio je sa drugim stručnjacima u okviru Odeljenja za nacionalne parkove na sastavljanju iscrpne arhive o životnoj priči Huane Marije.
„Što više informacija imamo, više informacija tražimo, više izvora je dostupno, one se samo povećavaju i povećavaju“, rekao je Švarc, koji je pronašao ono što je možda bio pećinski stan Huane Marije na ostrvu, a preneo portal.
Kako istoričari saznaju više o priči Huane Marije, jasno je da će priča o njenom neverovatnom životu tek da zaživi.
(Kurir.rs/AllThatsInteresting/J.M.)
Bonus video: