Ranjenog Peđu Leovca desetar Saša Cvetković i ja nosili smo dva kilometra do sanitetskog vozila. Zbog napada NATO agresora i minobacača OVK nije moglo da se dođe do karaule Morina. Oči mu otvorene, davao je znake života. Spustili smo nosila pokraj saniteta, raskopčali mu borbeni prsluk, pancir, košulju, tražili smo ulaznu ranu metka. Bila je u predelu vrata i levog ramena, ali izlaznu nismo mogli da nađemo. Zauvek ću pamtiti Leovčevo otvaranje očiju, polublagi osmeh, zatvaranje očiju, ispuštanje duše... Izdahnuo mi je na rukama.
Potporučniku Predragu Leovcu, komandantu interventnog voda 53. graničnog bataljona, na Vidovdan će u rodnim Pljevljima biti svečano otkriven spomenik. Navršilo se četvrt veka od stradanja srpskog viteza sa Košara. Imao je 23 godine kad se preselio u carstvo nebesko 14. aprila 1999.
O herojstvu ovog mladića, jednom od simbola epske bitke, govori nam Dejan Radojević, njegov saborac, a danas sveštenik SPC u Gornjoj Gorevnici kod Čačka. Stupio je na jug Srbije kao redovni vojnik i raspoređen je u jedinicu na čijem je čelu stajao već slavom ovenčan, tek neku godinu stariji oficir. Sudbina ih je zauvek vezala.
- Potporučnika sam upoznao 28. januara 1999, kada se vratio nakon ranjavanja. On je 27. oktobra 1998. upao u minsko polje između karaula Ćafa Prušit i "Dejan Radanović". Išao je u zasedu. Geler od mine mu je oštetio lice i vilicu. Na jednom papiru je svojom krvlju nacrtao mapu tog minskog polja. Prebačen je hitno na VMA. Iako se nije oporavio, na svoj zahtev izlazi u januaru, provodi desetak dana u Pljevljima i vraća se u jedinicu u Đakovicu - kazuje Radojević.
Roditeljima je rekao: "Moram da se vratim, moj intervetni vod je ostao u Đakovici, ne znam ko ih vodi i ne znam da li će ih sačuvati žive!" Nije hteo da zaduži nijednu drugu pušku, već je hteo samo svoju, pa se vratio u minsko polje gde je i ranjen!
- Leovac, Cvetković i ja smo otišli tamo. Koristio je onu mapu iscrtanu krvlju. Tu pušku nosio je do pogibije.
Interventni vod pod Leovčevom komandom obavljao je dužnosti u rejonu karaula Ćafat Prušit, Goden i "Dejan Radanović", a 10. aprila ujutru uspevaju da se probiju do Košara i sa vojnicima iz karaule povrate granični kamen C4 (Maja glava) od albanskih terorista.
- Polažaj smo držali do večernjih sati, ostali smo bez hrane i municije. Ceo dan su se vodile borbe. Uspešno smo odolevali napadima terorista, kojih je bilo između 300 i 500. Nas znatno manje, 15 vojnika sa karaule Košare i 32 interventnog voda. Ne dao bog nikome! - kaže Radojević.
Tada mu je Leovac izdao naređenje da sa vojnikom Simom Popovićem ode na karaulu Morina po municiju i hranu. Upali su u zasedu na mestu zvanom Škoza. Albanci su probili obruč i ušli na teritoriju Jugoslavije. Radojević tada biva ranjen, Popović gine, ali i vojnici sa Morine Ivan Bogosavljević i Radiša Ilić.
Interventni vod nije izdržao pritisak na C4 i morali su da se povuku u selo Batuša. Potporučnik 13. aprila dobija naredbu od pukovnika Milana Kotura da krene u zauzimanje Maja glave.
- Svima nam je rekao: "Ne želim da vas vodim u sigurnu smrt, ako neko treba da da svoj život, onda sam to ja!" Mi smo se pobunili, ali on je bio čovek strog, prek, ali 100 odsto pravičan, čovek koji je u svaku akciju išao prvi, nije dozvolio da ijedan vojnik bude ispred njega.
Narednog dana, 14. aprila, Leovac sa dobrovoljcima, rezervistima i ugovorcem Zlatkom Kostićem kreće sa Vrbe prema Maja glavi. Naredio je svom intreventnom vodu da mu čuvaju leđa i da budu 400 metara iza njega.
- Naišli su na 500 pripadnika OVK. Ispalio je prvi metak, pa drugi, pogađa ga snajper, metak kida lančić s krstićem, koji je Kostić uzeo i kasnije predao porodici. Rezervisti i dobrovoljci spuštaju Leovca, preuzimamo ga Cvetković i ja. Nosili smo ga do saniteta... Pogođen je malim kalibrom 5.56. Koliko se samo žrtvovao da bi nas vojnike sačuvao i da bi nas žive vratio kući!
Ogroman značaj, dodaje Radojević, imaće ovaj spomenika heroju, jer ne smeju da se zaborave oni koji su životom branili otadžbinu i veru.
Feđa Dimović, Beogradski sindikat
Važno je da heroje čuvamo od zaborava
- Na Vidovdan nastupamo u Pljevljima nakon litije i otkrivanja spomenika. Zaduženi smo za taj muzički deo programa, izvešćemo desetak pesama iz patriotskog ciklusa. Važno je da cenimo naše heroje i njihove podvige iz svih ratova, pogotovo što je srpski narod uvek vodio odbrambene ratove i branio svoj narod. Važno je da se održava jedinstvo srpskog naroda u Crnoj Gori, Srbiji, Republici Srpskoj - rekao je za Kurir Feđa Dimović iz Beogradskog sindikata.
Episkop Atanasije Rakita
Događaj od ogromnog značaja
Episkop mileševski Atanasije Rakita, koji će predvoditi litiju, rekao je za Kurir da otkrivanje spomenika ima ogroman značaj:
- To treba da nas podseća na glavne odrednice hrišćanskog ponašanja. Hristos je rekao: "Ljubi Gospoda i bližnjega svoga kao i sebe samoga." Leovac i drugi heroji su svoje živote dali, prineli na dar Bogu za jevanđelske vrline. Ovaj svet, sve više se i ubedljivije vidi, može opstati samo na Hristovim principima i samo sveti i mudri ljudi mogu spasti ovaj svet od kolapsa, haosa, nereda, zla...
Dario Vraneš, predsednik opštine Pljevlja
Leovac je besmrtni junak, sećamo se i Vula Tešovića
Predsednik opštine Pljevlja Dario Vraneš rekao je za Kurir da je Predrag Peđa Leovac besmrtni junak:
- On je Pljevljak, heroj, ušao je u udžbenike za istoriju u Srbiji, a nadam se da će i u Crnoj Gori. Pljevlja su konačno dočekala da mogu da mu se na ovaj način oduže! Ulica u kojoj je živeo nosi njegovo ime, a postoji i kulturni centar. Mi smo sve ovo zajednički i u saradnji s dugima uradili, uz podršku donatora. Na Košarama je poginuo i Vukoman Vule Tešović iz sela Brvenice u Pljevljima i u petak ćemo u 11 časova otkriti ploču sa njegovim imenom, a jedna ulica nosiće njegovo ime.
Bonus video: