Prekjuče se po Srbiji i srpskom svetu pronese vest da je novinarka RTV Zorana Nikoletić po kratkom postupku dobila otkaz zbog toga što je u vremenskoj prognozi lapsusirajući izgovorila: „O bože“.
Biću ciničan i reći da po mom skromnom mišljenju Zoranin lapsus pre zaslužuje Orden Sv. Save - koji su ispodobijale mnoge žestoko toksične lapsus-efendije - nego otkaz. Otići ću i korak dalje u cinizmu pa ću mladu koleginicu, neupućenu u tajne srpskog matrixa, posavetovati da kad sledeći put bude pravila lapsus, umesto „o bože“, drekne „živela Srbija“ ili - još bolje - „živeo predsednik Vučić“, pa da vidim tog majčinog sina koji će joj dati otkaz. Pre će biti da će avanzovati.
Ostavimo se ćeranja komendije i pozabavimo se „analizom slučaja“. Kako sam se obavestio iz obično dobro obaveštenih izvora, lapsusirana vremenska prognoza nije „išla uživo“, nego je prethodno snimana, i to dva puta. Jednom s lapsusom, jednom bez lapsusa. Zašto je u etar otišla verzija lapsus-prognoze, to je stvar RTV-ove unutrašnje kontrole, ali bi davaču otkaza ipak valjalo postaviti pitanje: gde su bili i šta su radili urednik dnevnika, lektor (ako ga ima) i montažer.
Ljudsko pravo na lapsus je neotuđivo. Lapsusiranje je štaviše neprijatnija ljudska obaveza. Nema tog majčinog sina/ćerke koji najmanje dvaput-triput dnevno neće napraviti lapsus. Upravo zato, da bi se lapsusiranje svelo na minimum - ideal da ih uopšte ne bude je nedostižan - radiji i televizori svoje programe, pre nego što ih emituju, propuštaju kroz nekoliko kontrolnih punktova.
Uprkos kontrolnim punktovima, čak i kad rade odgovorno - što na RTV izgleda nije bio slučaj - nema tog televizora na kom svakog dana nećete čuti lapsus, luping ili neki bulazan. Jesu lapsusi neprijatna stvar, ali naši televizori su - čast retkim izuzecima - takvi da je 80% izgovorenog sadržaja lapsus, u izvornom značenju reči lapsus, „pokleknuće, iskliznuće“ (iz vinkle, prim. aut.).
Ne znam kako je to regulisano RTV-ovim samoupravnim sporazumom, ali kao laik držim da bi, ako je neko zbog lapsusa „jao, bože“ trebalo da bude kažnjen, po komandnoj odgovornosti, trebalo da bude kažnjen urednik.
Svejedno. Ko god da je bio odgovoran, nipošto nije smeo biti kažnjen otkazom. Ne kažem da radio i TV lapsusima treba gledati kroz prste i odmahivati rukom uz poslovično „vrlo važno, ko ga jebe“. Naprotiv. Treba se svojski trudit da ih ne bude, tj, da ih bude što manje, jer je nemoguće da ih uopšte ne bude.
Možda će vam biti interesantan podatak da od Gutenberga naovamo nije odštampana ni jedna jedina knjiga bez najmanje jedne slovne greške, uprkos tome što se sve personae dramatis - počev od autora, preko urednika, lektora i korektora, koji imaju na raspolaganju mnogo više vremena od video-medija - svojski trude da ne bude nijedne.
Najava sutrašnjeg Breaking Newsa u Famoznom, u kojoj ću podržati Aleksandra II Vulina.