U današnje vreme na muzičkoj sceni najbitnije je da pesma bude viralna, u trendingu i da ima, takozvani hajp. Sve nabrojano znači da je prošla, uspela i da se sluša, a da je izvođač u najmanju ruku popularan.
Međutim, do pre samo dvadesetak godina neke druge stvari su bili parametri za dobar album. Iako danas ponovo uzima maha snimanje i objavljivanje polovina ili dela albuma, te pesme završe samo na internetu. Ranije su to bile kasete, ploče, i na kraju su ih nasledila CD izdanja.
U vreme stare Jugoslavije dodeljivale su se srebrne, zlatne, platinaste i dijamantske ploče, a to znači da je neki izvođač prodao 50, 100, 150, 200. Postojala je i nagrada Zlatna ptica, što je značilo da je neki pevač prodao 300 hiljada ploča.
Od 1947. godine, kada je u Jugoslaviji, u tadašnjoj prvoj fabrici gramoflonskih ploča "Jugoton", u Zagrebu objavljena prva singlica "Ti tvoji zubići" , "Jedan mali brodić", dalmatinske tradicionalne pesme u izvedbi "Zagreb Male Quinteta", dok je u Beogradu 1951. godine snovan RTB, Produkcija gramofonskih ploča. Prva zvezda u Beogradu sa samostalnom pločom je bio Đorđe Marjanović sa albumom "Zvižduk u osam". Već 1961. u Aleksandrovcu otvara se još jedna produkcijska kuća, pod nazivom Diskos i iako najmlađi, oni su dodelili prvu zvanučnu zlatnu ploču, za prodatih 100.000 primeraka i to Nikoli Karoviću za „Zlatnu Grkinju“, a na njoj se našli i „Sagapo“, „Divni Meksiko“. Tu već nastaje problem pošto i RTB Beograd objavljuje da oni zvanično dodeljuju prvu Zlatnu ploču i to Predragu Cunetu Gojkoviću za „Kafu mi draga ispeci“. Međutim, Diskos ih je tužio, i nakon arbitraže je utvrđeno da su bili u pravu jer je RTB nagradu dodelio na osnovu proizvedenih a ne prodatih ploča. Tokom narednih godina sve više i više se povećavalo interesovanje za pločama, a na listi od 20 najvećih tiraža ikada prodatih u onoj velikoj, Titovoj Jugoslavili apsolutna vladarka je Lepa Brena sa "Slatkim grehom".
Njihov album iz 1984. koji nosi naziv "Lepa Brena" je prodat u rekordnom broju od milion i sto hiljada ploča, a zbog ovog izdanja su radnici u fabrici danima radili u tri smene kako bi pokrili potražnju. Do tada punih 7 godina najprodavaniji album je imao Zdravko Čolić, "Ako priđeš bliže", koji je objavljen 1977. godine sa do tog momenta neverovatnih milion primeraka.
Da ipak narodnjaci suvereno vladaju najvećim tiražima vidi se i po trećem mestu, na kom se našao Miroslav Ilić sa albmom "Pozdravi je pozdravi", iz 1982. godine i tiražom od 900.000 ploča, kao i Vesna Zmijanac, koja je prodala samo 50.000 primeraka manje 1988. godine, kada je objavila album "Istina".
kurir.rs