Prekjuče mi privuče pažnju naslov na Danasovom portalu „Dežurni vikar zbunjuje građane. Sagovornici Danasa o Vulinovom predlogu da je Srbiji mesto u Briksu.“ Prva pomisao mi bi da davač naslova ima sreću što ne radi na RTV-u, jer bi da je tamo zaposlen, momentalno dobio otkaz zbog dva žestoka lapsusa.
Lapsus prvi - „vikar“. Podozrevam da su novindžija - ili pre urednik - hteli da kažu „bukač“, ali su lapsusirali i napisali „vikar“, što znači nešto sasvim drugo. Da je, recimo, Aleksandar I arhiepiskop, Aleksandar II bi fakat bio njegov vikar. Ovako je lapsus.
Lapsus drugi - „predlog da je Srbiji mesto u Briksu“. Može se napisati: „Predlog da Srbija bude članica Briksa“, ne bi se smelo pisati: „Predlog da je Srbiji mesto u Briksu“, to se može izjaviti ili obznaniti. Toliko o lapsusima.
Povod za Danasov naslov i smatranja Danasovih sagovornika bio je Vulinov autorski tekst u Politici u kome je Aleksandar I objasnio zbog čega smatra da Srbija treba da razmotri Briks kao alternativu EU. Autorski tekst nisam čitao - niti nameravam - ali neću krenuti stopama onog poslovičnog zastavnika iz Bloka 21 koji nije čitao inkriminisane knjige iako ih je najstrože osuđivao.
Naprotiv. Vulina ću podržati „na nepročitano“. Naprosto je u pravu. I to ne polovično, kao krle22 - nego, da kažemo, 85-procentno. E sad, to što je Vulin u pravu ne znači da je to nešto dobro - štaviše je garancija da nije dobro - ali je u pravu.
Uzimajući u obzir ukupne performanse srpskog društva - i one patriotske i one građanske - Srbiji je mnogo pre mesto u Briksu nego u EU. Pod uslovom da nam je igde mesto, u šta sumnjam, što ću i obrazložiti.
Problem je to što Srbija nikad nije bila ni tamo ni ‘vamo, u cinculirajućoj poziciji koju je neka patriotska majka invencije poetski izrazila antologijskom besmislicom, proročanskijom nego što bi se od besmislice očekivalo: „Istok na Zapadu, Zapad na Istoku.“
I tako odvajkada. Može biti da je ta geopolitička (dez)orijentacija bila inspirisana narodnom poslovicom „Umiljato jagnje dve ovce sisa“, koja se može pokazati i tačnom, pod uslovom da je jagnje umiljato, ali srpsko jagnje nije takvo.
S vremenom su jagnjeći apetiti narasli pa je za Carstvija JexS-ovog (neumiljato) srpsko jagnje bilo naumilo da sisa čak četiri ovce - i Kosovo i EU i Rusiju i Kinu (onaj naš Marsovac mi je u jednom beutu rekao: zašto ne i Mars, lično ću ja lobirati) - da bi na kraju posisalo qwrz od ovce.
Kako rekoh, nisam pročitao Vulinov autorski tekst, ali sam u Danasovom članku pročitao neke citirane Vulinove argumente, od kojih mi se najbolje dopao ovaj: „Za članstvo u Briksu nije potrebno usvojiti zakone koji su napisani van granica naše zemlje.“
Mada ni ovi nisu loši: (Ako ste u Briksu) „ne mora da se preda vlast NVO sektoru“, niti „ste dužni da na vašu ambasadu istaknete zastavu Ukrajine ili ozakonite istopolne brakove“. Brikse, ne oklevaj. Šta drugo reći.