Po biometeorološkoj prognozi Instituta za javno zdravlje Srbije"Dr Milan Jovanović Batut", u nedelju, 30. juna vreme u Srbiji će biti opasno po zdravlje, pa je sa tim u vezi upaljen narandžasti alarm.
To znači da može da dođe do toplotnog stresa, a u riziku je pet kategorija stanovništva - mala deca, trudnice, stari, hronično oboleli pacijenti i osobe koje imaju probleme sa kožom.
Dan ranije, u subotu, 29. juna biće upaljen žuti alarm u Zrenjaninu, gde će maksimalna temperatura biti 32 stepena, i potencijalno opasni vremenski uslovi.
Kako se navodi u najnovijoj biometeorološkoj prognozi "Batuta", narandžasti nivo upozorenja u nedelju je upaljen u nekoliko gradova, a očekuje se maksimalna temperatura do 36 stepeni, koliko će biti u Loznici.
Svoju tabelu upozorenja Institut "Batut" je podelio u 4 boje - zelenu, žutu, narandžastu i crvenu. Sve dok se tabela zeleni, vreme je bezbedno po zdravlje.
Prema tabeli, narandžasto upozorenje biće u nedelju u Beogradu, Kikindi, Zrenjaninu, Loznici i Valjevu.
Kad u tabeli ima narandžastih polja, to znači da se u tim mestima očekuje vreme rizično po zdravlje.
- Povećana verovatnoća za nastupanje različitih manifestacija toplotnog stresa, naročito kod osetljivih populacionih grupa - mala deca, trudnice, stari, hronično oboleli pacijenti. Pod posebnim rizikom su osobe sa narušenim integritetom svih slojeva kožnog tkiva, odnosno poremećajem mehanizma evaporacije nagomilane toplote (opekotine) - piše na sajtu "Batuta".
U ostatku Srbije, tačnije u većem delu zemlje upaljen je žuti novo upozorenja, u tek nekoliko, zeleni, odnosno nema upozorenja na opasnost po zdravlje, a ako su polja na tabeli žuta, znači da je u pitanju potencijalno opasna pojava.
Slabi su izgledi za pojavu ekstremnih pojava, koje bi mogle značajnije da poremete bazičnu fiziološku ravnotežu organizma. U ovoj zoni termalnog komfora neophodno je preduzimanje mera prevencije, u slučaju namenskog izlaganja spoljašnjim mikroklimatskim uslovima, poput povišene temperature vazduha, visokog procenta relativne vlažnosti vazduha, smanjene brzine strujanja vazduha i povećanog indeksa UV zračenja.
Postoji potencijalna opasnost od sunčanice i toplotne iscrpljenosti.
Toplotni udar se smatra najtežom komplikacijom termičkog odnosno toplotnog stresa, koja zahteva neodložnu medicinsku intervenciju. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene ambijentalne temperature i visokog procenta relativne vlažnosti vazduha (>70%), kao i male brzine strujanja vazduha.
Krajnji ishod pokušaja kompenzacije poremećenog sistema termoregulacije je njen potpuni kolaps, što rezultira prestankom odavanja toplote evaporacijom znoja, usled čega koža postaje suva i topla, a telesna temperatura prelazi 40 stepeni.
Zaposlene koji postanu iracionalni ili konfuzni, ili pak izgube svest u toku rada obavezno bi trebalo smatrati žrtvom toplotnog udara, što zahteva urgentnu medicinsku pomoć.
Do pružanja medicinske pomoći trebalo bi učiniti sledeće: Dislocirati obolelog u hladniji prostor, ukloniti višak odeće, ovlaživati kožu vodom, izložiti kožu jačem vazdušnom strujanju.
Simptomi sunčanice, toplotnog udara i iscrpljenosti: Glavobolja se javlja kod sva tri stanja.
Kurir.rs