Odavno je bilo jasno da će ova godina biti katastrofalna za britanske konzervativce.
Njihove nade u petu uzastopnu pobedu na opštim izborima koji će se održati u četvrtak ravne su nuli. Torijevce čeka debakl posle 14 godina na vlasti, pet premijera, bregzita, ekonomske stagnacije, mera štednje, unutarpartijskih sukoba i drugih skandala.
Njihov poraz se više ne dovodi u pitanje. Samo im je stalo da sve prođe što bezbolnije. Razlog se ne krije u nekoj preteranoj popularnosti glavnog rivala Kira Starmera i njegovih laburista, čiji je program dosta nejasan i ne baš levičarski. Uzrok je mnoštvo grešaka i pogrešnih poteza konzervativaca tokom dugog vladanja.
Podsećanja radi, kao odgovor na finansijsku krizu 2008. godine, tadašnji premijer Dejvid Kameron je pokrenuo katastrofalnu politiku štednje. Takva odluka je izazvala stagnaciju privrede i pad produktivnosti, kao i nedostatak investicija u obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu.
Zatim je došao referendum 2016. o daljem članstvu zemlje u EU, koji je rezultirao bregzitom i pogoršanjem trgovine sa EU. Pošto je smenio bledu Terezu Mej i uselio se u Dauning strit 10, Boris Džonson je svoju pobedu uspeo da proćerda beskrupuloznom zloupotrebom vlasti i nizom afera. Liz Tras, koja ga je nakratko nasledila, dodatno je urušila kredibilitet konzervativaca odustankom od ozbiljnog smanjenja poreza.
Praktični Sunak, koji je postao premijer 2022, nije uspeo da povrati autoritet podeljene stranke. Laburistička partija će ubedljivo pobediti na ovim vanrednim izborima, a torijevci će se posle 14 godina vladavine preseliti u opozicione klupe.
Njihov lider i aktuelni premijer Riši Sunak bi mogao postati prvi premijer u istoriji Velike Britanije koji će osim tog izgubiti i mesto poslanika u parlamentu. Otkako je preuzeo laburiste početkom 2020, Kir Starmer je namerno marginalizovao svog prethodnika Džeremija Korbina i njegove pristalice na levom krilu stranke
. U protekle četiri godine Starmer je laburiste pomerio ka sredini transformišući ih, po njegovim rečima, u probiznis stranku. Novi premijer će od 9. do 11. jula u Vašingtonu prisustvovati samitu NATO povodom obeležavanja 75 godina Alijanse.
Tada će se Kir Starmer prvi put predstaviti na globalnoj sceni. Tokom predizborne kampanje vođa laburista je obećao da će se osloboditi najšokantnijih elemenata nasleđa konzervativne vlade.
Politika deportacije azilanata u Ruandu biće napuštena. Takođe, Starmer je insistirao na patriotizmu i bezbednosti, povećanju carinskog osoblja i pravilnom kontrolisanju nivoa migracija. Prioritet njegove vlade će biti povratak političkoj i ekonomskoj stabilnosti.
Najvažniji spoljnopolitički zadatak nove vlade biće definisanje i sprovođenje onoga što Starmer naziva „novi posebni odnos sa SAD“. Svakako će biti važno i pitanje budućih odnosa Velike Britanije i EU.
Šef laburista je isključio mogućnost ponovnog pridruživanja jedinstvenom tržištu i carinskoj uniji. On zapravo želi da smanji trgovinske barijere i da sklopi bezbednosni sporazum sa EU. Ono što bode oči jeste podatak da sve više Britanaca pokazuje sumnju u sposobnost svojih izabranih predstavnika da odgovore na izazove današnjeg sveta.