"Devojko mala" pevao je u filmu "Ljubav i moda" pre nego su taj hit singl proslavili "Idoli".
Proslavio se i kao Rodoljub iz kultne jugoslovenske televizijske serije "Pozorište u kući", a odigrao je niz pozorišnih, filmskih i televizijskih serija tokom svog plodnog glumačkog staža.
Bavio se i sinhronizacijom animiranih filmova, a jedan od najupečatljivijih likova s njegovim glasom je Patak Dača.
Glumac Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je u junu 2015. godine u Beogradu nakon što je godinu ranije doživeo moždani udar, a potom oboleo od infekcije.
- Preminuo je noćas na intenzivnoj nezi Infektivne klinike KCS. Imao je bakteriju klostridiju zbog koje mu je zdravstveno stanje bilo sve gore, doslovno je iz dana u dan kopnio - poručili su kasnije iz Kliničkog centra. Tužan je to bio kraj života glumačkog velikana, kog život od detinjstva nije nimalo mazio.
Bogata biografija
Rođen je 30. juna 1929. godine u Ražnju u istočnoj Srbiji, a glumom je počeo da se bavi još kao amater tokom srednje škole. Profesionalno se, pak, počeo glumom baviti 1951. godine u Beogradu. U Atelje 212 prešao je 1968. godine i tamo je radio do penzije. Na filmu je debitovao 1957. u "Tuđoj zemlji", a od tada je nanizao više od 130 uloga. Dobio je niz nagrada, od kojih je svakako najvažnija "Sterijina".
Daleko je dogurao od dečaka koji se na istoku Srbije s majkom učiteljicom doslovno borio za opstanak. Njih dvoje sami su živeli u trošnoj kućici blizu škole u kojoj je majka predavala. Rano su ostali sami, oca je izgubio tokom Drugog svetskog rata i ostala je to tokom života bolna rana za Vlastimira.
MAJKA - STROGA UČITELJICA
- Otac je bio u zarobljeništvu. Jedini domaćin u kući, i čuvar naš, hraniteljica - majka. Stroga. Učiteljica. Stan nam je bio u jednom delu škole, tako da smo bili na udaru svima koji dođu. Pozove jednom majku nemački zapovednik, mi premrli, mislili ko zna šta će biti - setio se svojevremeno Stojiljković dodavši da je Nemac na kraju prema njima bio ljubazan i zapravo je želeo da priča s njegovom majkom, bio je i sam inače učitelj.
Ali, oca su mu zarobili, a on je sam sa 16 godina doneo odluku da se pridruži antifašistima. Potpuno je golih nogu išao od Niša do Beograda.
- I dalje sam bio bos, tako danima. U međuvremenu smo svi postali bosi, tabani su mi bili puni trnja. Nekako sam se i na to privikao. I nije bilo strašno u toku dana dok smo išli. Valjda sam bio zagrejan, pa nisam osećao bol. Ali, ujutro, kad bi se probudio, kad bi se tabani ohladili, nisam mogao ni stati na noge - govorio je o svojoj ranoj mladosti glumac.
POSLE RATA POSVETIO SE GLUMI
Nakon rata potpuno se posvetio glumi, završio gimnaziju, počeo potom da snima televizijske serije. Ni kasnije njegov privatni život nije prestajao da bude težak. Ljubav njegovog života preminula je 1987. godine, nakon više od 20 godina braka. Zaljubili su se tokom srednje škole, a njena smrt duboko ga je potresla.
Povrh svega, tužan je bio što nije imao dece.
- To je užas jedan. Kad mi je umrla žena Olgica, preselio sam se u stan preko puta našeg jer u naš više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije - rekao je Stojiljković nakon tog gubitka.
Par godina samovanja od tragedije je prošlo, a Vlastimir se oženio po drugi put, i s njom je ostao do svoje smrti 2015. godine.
(Kurir.rs/Telegraf/I.M.)
Bonus video: