Srpsku javnost uznemirio je teroristički akt u subotu kada je pripadnik vehabijskog pokreta Miloš Salahudin Žujović samostrelom ranio u vrat žandarma Miloša Jevremovića, koji je obezbeđivao Ambasadu Izraela, nakon čega je ubijen. Ovaj napad je ministar policije Ivica Dačić okarakterisao kao terorizam i još u subotu je proglasio crveni nivo bezbednosti, a odluka o njegovom ukidanju trebalo bi da bude doneta danas, nakon analize bezbednosne situacije.
Dačić je kazao da istraga ide u pravcu samog terorističkog napada, kao i pravcu sagledavanja stanja sa onim osobama koje se prate i prepoznate su kao vehabije i selefije. Kako je rekao, prati se šta ta grupa radi i da li ima krivičnog dela u onome što rade.
Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, takođe smatra da teroristički napad u Beogradu nije delo i plan samo jednog čoveka.
- Ne bih rekao da je ubijeni terorista usamljeni vuk, jer su već detektovane njegove konekcije s drugim konvertitima. On je aktivan pripadnik vehabizma, a kako sam ja uspeo da saznam, nešto i nije bio prihvaćen kod većinskih vehabija u Novom Pazaru i okolini, ali je uspostavio dobre konekcije s kosovskim vehabijama i onima iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine - rekao je Drecun na TV Pink i dodao:
- Odlazio je u više navrata u selo Čabra na KiM, a sećate se tamo je počela cela priča 17. marta, kada je bio pogrom, udavila su se deca albanske nacionalnosti. To selo Čabra je bilo poznato po okupljanju vehabija, gde imaju neku vrstu kampova i gde su možda planirali neke aktivnosti.
Da je religijski fundirani ekstremizam nešto što je prisutno u našoj zemlji i regionu Balkana još od 90-ih godina, kazala je za Kurir prof. dr Marija Đorić, politikološkinja.
- Vehabije predstavljaju radikalni ogranak islama i nisu nužno ekstremisti, ali je vrlo indikativno da su svi oni koji su ratovali u Siriji za neku od terorističkih grupa regrutovani iz redova vehabijskih zajednica. Vehabijska mreža postoji u regionu Balkana, a vrlo važan centar, iz kog se koordinišu aktivnosti, nalazi se u Beču. Posebno osetljive na njihovu radikalizaciju jesu neke manjinske grupe, poput Roma i Aškalija - rekla je Đorić.
Dodala je da se aktivnosti određenih sportskih organizacija zloupotrebljavaju u svrhu regrutacije i indoktrinacije članova.
- Delovanje radikalnog islama prisutno je posebno u BiH, gde se često zloupotrebljavaju klubovi borilačkih veština i er soft klubovi u kojima se pored sportske obuke sprovodi i religijska indoktrinacija. Tu su posebno ugroženi mladi ljudi i tinejdžeri - zaključila je Đorić.
Kurir.rs/A.Ć.
Bonus video: