Ambasador SAD u Srbiji, Kristofer Hil, u intervjuu za magazin "Diplomacy & Commerce" govorio je, između ostalog, o velikom napretku naše zemlje.
- Mislim da je ovo veoma drugačija zemlja od devedesetih. Veoma drugačija zemlja. Iskreno, mislim da ovde sada postoji mnogo razvijenija ekonomija nego ikada ranije. Proces stranih investicija je imao dubok uticaj na način na koji ljudi ovde razmišljaju o svetu. Takođe, postoji razumevanje da Srbija ima interese ne samo sa susednim zemljama, već i šire u Evropi. Devedesetih godina, Srbija nije imala stvarnu želju da se pridruži Evropskoj uniji. A sada su te aspiracije i mogućnosti veoma realne - rekao je Hil.
On, takođe, smatra da EU ima najbolje namere kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, kao i da su vrlo posvećeni normalizaciji odnosa, baš kao i SAD.
- Pre svega, ono što Evropljani rade je ispravno. A ono što rade je da pokušavaju da uspostave normalizovane odnose između Kosova i Srbije. To znači, pre svega, smanjenje tenzija, ali znači i posebno ideju o međusobnoj saradnji na pitanjima. Dakle, normalizacija je ono što Evropska unija traži. Gledajući dalje, mislim da je važno razumeti da, ako možete imati, kako to Evropljani nazivaju, "normalizaciju" koja je fundamentalna, široko zasnovana i pravno obavezujuća, možete izgraditi veoma jaku platformu na kojoj možete graditi druge stvari. Dakle, mislim da je prva stvar normalizacija, i to je ono što Evropljani pokušavaju da urade, i to je ono što mi pokušavamo da pomognemo Evropljanima jer je to apsolutno ključno. Ako nema normalizacije, to znači nestabilnost, to znači probleme. I dok Evropljani žele da vide Srbiju među njima, unutar svojih struktura, žele da Srbija reši ili barem adresira svoje probleme pre nego što uđe u EU. Dakle, mislim da su veoma fokusirani na normalizaciju, a i mi smo - dodao je.
Ambasador Hil je odbio da pruži komentar po pitanju iskopavanja litijuma, jer smatra da se tim pitanjem treba baviti samo, i isključivo, srpsko društvo, a ne inostrane diplomate. Ipak, on ističe da su srpske institucije odgovorno proučile sve mogućnosti, a da je srpska ekonomija u porastu.
- Pre svega, mislim da nemamo zvaničan stav o ovom pitanju. Ovo je stvar za srpski narod, da odredi šta je u najboljem interesu Srbije. Mislim da je Srbija pokušala da ima debatu o ovome. Cela stvar je na neki način postala politizovana, što nije neobično u današnjem svetu gde mnoge stvari postaju politizovane. Ali mislim da je najvažnije pitanje za sve da utvrde da li je ovo korisno za budućnost Srbije. I, može li litijum biti deo moderne ekonomije? Može li biti deo lanca vrednosti modernih tehnologija? Inače, to je samo rudarski projekat. Mislim da postoji veliki napor da se osigura da ljudi razumeju da je ovo deo moderne ekonomije, i to je na Srbima da odluče a ne da strane diplomate donose odluke umesto njih. Znam da su srpske institucije vrlo pažljivo proučile pitanja životne sredine. Ako ljudi i dalje imaju više briga, treba da pitaju te institucije. Opet, ovo je stvar za Srbiju da se okupi i odluči šta je u najboljem interesu njihove zemlje i da krene odatle. Srbija će biti u poslu sa električnim vozilima. Proizvidiće se novi "panda" u Kragujevcu što će biti sjajno. Lepo je videti da ovde postoji ova moderna ekonomija, postmoderna ekonomija ako želite, i da Srbija može biti deo toga - istakao je Kristofer Hil.
On je naglasio da je saradnja između Srbije i SAD u porastu, pre svega na ekonomskom nivou, a ne štedi ni pohvale na infastrukturne projekte u Srbiji.
- Pa, mislim da napredujemo. Mislim da se dogodilo mnogo dobrih stvari. Pre svega, imamo vrlo uspešnu i uticajnu Američku privrednu komoru ovde u Beogradu. Mislim da su mnogo učinili da pruže sigurnost drugim američkim kompanijama koje možda razmatraju srpsko tržište, a možda ne znaju puno o njemu. Dakle, činjenica da vidite neke američke kompanije, neke vrlo ozbiljne američke kompanije kako dolaze u Srbiju, mislim da je to vrlo dobar znak. Mislim da treba nastaviti da se fokusiramo na to, jer na kraju krajeva, Srbija, s obzirom na svoju veličinu, uvek će trebati druga tržišta, ne samo tržišta u Srbiji, već i druga tržišta. I tako mislim da je ohrabrujuće kada vozite nekom novom saobraćajnicom u Srbiji. Inače, infrastruktura je veliki, veliki deo ovog pitanja. Videti te kompanije kako grade fabrike i grade data centre i slične projekte. Mislim da Srbiji, posebno njenim mladim ljudima, treba uveravanje da se ekonomija modernizuje i da će biti u korak s drugim ekonomijama. Znam da postoji mnogo brige o demografiji u Srbiji, demografiji mnogih istočnoevropskih zemalja. Tako da ljudi treba da budu uvereni da je ovo dobro mesto za podizanje porodice. I mislim da sve više ljudi to razume. Mislim da tome mnogo pomaže i mreža puteva. Činjenica da možete živeti u Kragujevcu i raditi u Beogradu je dobar znak - kazao je Hil i dodao:
- Pre neki dan sam ponovo čitao Američku deklaraciju nezavisnosti. Znate, to je bilo 4. jula 1776. godine. I zanimljivo je da i dalje govorimo o istim tim konceptima. Radi se o pravima pojedinca, o pravima koja svi imamo samim tim što postojimo, i o tome kako vlade treba da budu ustanovljene da bi štitile ta prava. A kada pročitate ovakav tekst, shvatate da naše dve zemlje dele mnogo vrednosti. A deljenje vrednosti, mislim da je suština partnerstva i prijateljstva. Ali iskreno, voleo bih da vidim više između Srbije i Sjedinjenih Država. I tako mislim da svi treba da razmislimo o činjenici da iako smo odvojeni velikim okeanom, Atlantskim okeanom, i Sredozemnim morem, u nekim aspektima smo mnogo bliži nego što geografija sugeriše i što se čini na prvi pogled - zaključio je Hil.
Kurir.rs/Diplomacy&Commerce
Bonus video: