Milunka Savić je rođena 24. juna 1890. godine u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje. Prilikom mobilizacije 1912. godine da bi spasila svog brata jedinca od odlaska u rat, prijavila se pod imenom Milun Savić.
Bila je učesnik ratova od 1912 do 1918 godine.
Prema njenom sopstvenom kazivanju, ona je da bi izgledala kao muškarac skratila kosu, obukla muško odelo i stegla grudi prtenim uvijačem.
Milunka je jedina žena na svetu koja je bila odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom, a dobitnik je i Legije časti 4. i 5. stepena. Nosilac je Karađorđeve zvezde sa mačevima, Medalje za hrabrost, kao i Spomenice oslobodilačkih ratova 1912–1918. godine.
Devet puta je bila ranjena, prvi put u bici na Bregalnici, 1913. godine, kada je i otkriven njen pol, a zbog velike hrabrosti dobila je čin kaplara, dok je na Solunskom frontu unapređena u pešadijskog narednika i postavljena za komandira jurišnog voda.
Sa srpskom vojskom i narodom teško ranjena prešla je Albaniju.
U Prvom svetskom ratu se borila u Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihailo”, poznatom i kao Gvozdeni puk, učestvovala je i u Drinskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine. U ratovima je provela ukupno osam godina.
Posle ratova radila je više poslova, u fabrici vojnih uniformi kao krojačica, kasnije i kao kuvarica u Opštoj državnoj bolnici, a u Hipotekarnoj banci je bila čistačica, gde je od 1935. godine „unapređena “ u čistačicu kancelarije direktora banke.
Na sve ceremonije između dva svetska rata išla je u narodnoj nošnji, a odbila je ponudu francuske vlade da se preseli u Francusku i dobije njihovu vojnu penziju kao nosilac najvećih odlikovanja.
Sa dvanaest najviših domaćih i stranih odlikovanja Milunka Savić je, prema podacima Vojnog muzeja u Beogradu, u istoriji ratovanja, bila najodlikovanija žena na svetu.
Umrla je 1973. godine u Beogradu. Sahranjena je u porodičnoj grobnici bez državnih počasti. Njeni posmrtni ostaci su premešteni 2013. godine u Aleju zaslužnih građana.
Poslednje dane života je provela na Voždovcu, na tom mestu je u znak sećanja na srpsku heroinu, njenu hrabrost i velike zasluge u ratovima podignut spomenik.
Tim činom Grad Beograd i država, su se odužili „srpskoj Jovanki Orleanki“. Spomenik će ostati podsetnik svima da ne zaboravljamo heroje koji su život posvetili borbi za srpski narod.
Spomenik je simbolično, uz prisustvo najviših gradskih i državnih zvaničnika, okriven uoči Vidovdana kada je Milunka rođena.
Ona je bila oličenje humanosti kako u ratu,tako i u miru, pored svoje ćerke, podigla je i školovala usvojenu i drugu decu, na put je izvela oko 30 dečaka i devojčica.
Živela je skromno i povučeno, a spomenik u naselju „Braće Jerković", ostaće zauvek simbol Beograda i podsećanje svim generacijama na najodlikovaniju srpsku ratnicu, koja je dugo bila slavljena u ratu, a zaboravljena u miru.
Kurir.rs/ gradonacelnik.rs/ A. K.