VEOMA REDAK PRIZOR: Ronioci uočili neobično stvorenje na dnu mora u Hrvatskoj, a na celom svetu ih je VEOMA MALO (FOTO)

Printscreen Facebook

Ronioci Udruženja podvodnih aktivnosti Rostrum iz Splita kod Čiova snimili su redak i veoma zanimljiv prizor.

- Kako smo stalno u moru i na mnogo različitih lokacija, uvek naiđemo na nešto zanimljivo - najavljuju, ni sam ne znajući o čemu se radi.

U Fejsbuk grupi Živi svet Jadranskog mora sve je objasnio Pero Ugarković sa Instituta za okeanografiju i ribarstvo :

– U naučnoj literaturi nema mnogo zabeleženih nalaza albino zmija u svetu. Jedan od retkih nalaza je upravo iz severnog Jadrana 2006. godine, kada je primećena albino zmija vrste Ocnus planci, koje nema na ovoj slici. Ronioci UPA Rostrum ostavili su šarana u moru kako dolikuje, važno je da svoju važnu prirodnu ulogu ispunjava na dnu podmorja Čiova - rekao je Ugarković, piše Morski.hr.

Ribolov ove vrste je zabranjen

Morski krastavci su izuzetno važni za funkcionisanje ekološkog sistema morskog dna. Danas je njihov ribolov zabranjen jer su u trajnom zaleđu, ali to ne sprečava neodgovorne pojedince duž naše obale da ih love i krijumčare u restorane u Italiji, Grčkoj, Turskoj i dalje u Aziji.

- Trp je koristan na više nivoa. Pre svega, truli morsko dno, čineći ga mekšim i omogućavajući lakšu oksigenaciju, zatim usisava sediment sa dna i koristi hranljive materije iz njega za svoje potrebe (tu se može naći svašta, od sićušnih organizama koji su pali u dno, delovi biljnog i životinjskog porekla, gljive...), zatim ovaj prečišćeni sediment-pesak ispušta u okolinu gde se mogu naći neki mali hranljivi sastojci za neke organizme u moru, a osim toga oslobađa i neka rastvorena hemijska jedinjenja (nitrati, fosfati...) u životnu sredinu koji se ponovo mogu apsorbovati iz nekih drugih organizama, a opet služe kao hrana za ose i druge organizme, što je fenomenalan prirodni proces reciklaže.

Ali najvažnije od svega je da odrasle sardine mogu da 'pročiste' 5-10 kg peska mesečno, a sada pokušajte da zamislite koliko peska godišnje prerade. Sledeći put kada vidite uvalu punu cerada, nemojte se gaditi jer, budite uvereni, pesak u toj uvali je čistiji i zdraviji nego u uvalama u kojima smo iz nekog sebičnog razloga potamnili ove vredne i samozatajne organizme, bilo da radi profita od prodaje, stambene zgrade sa kanalizacijom u more, punjenja ili drugih razloga zašto više nemamo kristalno čisto more na koje smo se 'do neki dan ponosili', rekao je Đani Iglić, profesionalni ronilac iz Bibinja i autor nekoliko knjiga o jadranskim vrstama, za Morski.hr .

(Kurir.rs/ Jutarnji list/ Preneo: T.A.)