U Ujedinjenom Kraljevstvu danas se održavaju parlamentarni izbori koje je premijer Riši Sunak raspisao ranije nego što je očekivano, jer je glasanje bilo planirano na jesen.
BBC je uradio vvodič za bolje razumevanje ovih izbora koji ovde prenosimo.
Kada su izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu?
Opšti izbori održavaju se 4. jula 2024. godine.
U Ujedinjenom Kraljevstvu (Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska) politički mandat traje pet godina, a budući da je Konzervativna stranka pobedila na poslednjim izborima u decembru 2019. godine, sledeći izbori prema slovu zakona moraju da se održe do januara 2025. godine.
Velika Britanija je podeljena na 650 oblasti, koje se nazivaju izbornim jedinicama.
Glasači u svakoj od ovih izbornih jedinica biraju po jednog poslanika za Dom komuna, donji dom Skupštine Ujedinjenog Kraljevstva.
Većina kandidata zastupa političku stranku, ali neki od njih nastupaju kao nezavisni kandidati.
Ko može da glasa?
Svako u biračkom spisku koji ima 18 ili više godina na dan izbora može da glasa ako je britanski državljanin, kvalifikovani državljanin Komonvelta ili državljanin Republike Irske sa adresom u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Svi građani Ujedinjenog Kraljevstva koji žive u inostranstvu mogu da se registruju za glasanje u izbornoj jedinici u kojoj su prethodno bili nastanjeni ili u biračkom spisku.
Studenti se mogu registruju na kućnoj adresi i na adresi fakulteta, ali moraju da glasaju samo na jednoj od te dve navedene adrese.
Među onima koji ne mogu da glasaju na opštim izborima su zatvorenici koji služe kaznu u zatvoru.
Kako funkcioniše glasanje?
Na opštim izborima, svaka osoba ima jedan glas.
Na dan izbora, registrovani birači u svakoj izbornoj jedinici glasaju za željenog kandidata na svom lokalnom biračkom mestu, koje je otvoreno između sedam i 22 sata.
Neki ljudi glasaju poštom unapred.
Kandidat sa najviše glasova postaje poslanik za tu oblast.
Zašto je Riši Sunak raspisao vanredne izbore?
Konzervativna stranka Rišija Sunaka doživljava pad popularnosti u anketama od 2021. godine.
Pojedini političari u stranci „smatrali su da se stvari neće mnogo popraviti i da bi želja biračkog tela da što pre dobije priliku da se izjasni mogla da dovede do toga da poraz konzervativaca bude još gori ako se izlazak birača bude više odlagao", kaže BBC-jev politički urednik Kris Mejson.
„Drugim rečima, uradite to odmah ili možda prođete još gore.
„Premijer takođe može da ukaže na to da su makar neki od njegovih ciljeva ostvareni ili naizgled na putu da budu ostvareni.
„Današnja brojka inflacije može da se predstavi kao uspeh. Naravno, ona ne zavisi isključivo od postupaka vlade. Ali vlade obično budu okrivljene kad se inflacija vine u nebesa, tako da može da se očekuje da će preuzeti deo zasluga kad padne - a jeste opala.
„A i šira ekonomska slika deluje malo vedrije."
Kako stranke stoje u anketama?
Prema najnovijim anketama, Sunakova Konzervativna partija je u debelom zaostatku u odnosu na glavnog rivala, Laburističku partiju.
Štaviše, tako stoje stvari već poslednjih 12 meseci - laburisti imaju dosledno iznad 40 odsto podrške.
Naravno, ankete mogu da pogreše, a Sunak se nada da će skorašnje usporavanje inflacije i naglasak na stranačkoj reformi politike pomoći da konzervativci preokrenu stvar kako kampanja bude napredovala.
Kako stvari sada stoje, međutim, laburisti su započeli kampanju sa ubedljivom prednošću u anketama.
Reforma UK - antimigrantska desničarska stranka - nalazi se na trećem mestu, ali pošto je njihova podrška ravnomerno raspoređena širom zemlje, moglo bi joj biti teško da tu podršku pretvori u poslanička mesta u parlamentu.
Liberalne demokrate - koji su prethodno bili treća najveća stranka u zemlji - prilično su dosledno u proseku na oko 10 odsto, ali se oni nadaju da će usredsređivanjem na glavna željena poslanička mesta uspeti da ostvare uspeh na izborima.
Šta će se desiti sa planom za Ruandu Rišija Sunaka?
Riši Sunak je prethodno obećao da će početi da šalje neke tražioce azila u Ruandu pre opštih izbora.
On je ostvarivanje ove politike proglasio ključnim prioritetom njegovog premijerskog mandata, tvrdeći da će to odvratiti ljude od prelaska Lamanša u malim brodovima.
Ali nakon što je raspisao vanredne izbore, on sada tvrdi da će program započeti ako bude bio reizabran 4. jula.
Laburisti su najavili da će odbaciti plan ako dođu na vlast, postavivši pitanje da li će bilo ko nekada biti poslat kući.
Program, koji je već koštao 305 miliona dolara, biće ključno polarizujuće pitanje između dve glavne partije za šest nedelja predizborne kampanje.
Ko su ključni kandidati?
Dve stranke od kojih se očekuje da će osvojiti najveći procenat glasova trenutno su vladajuća Konzervativna stranka i Laburistička stranka.
Premijer Riši Sunak, koji ima 44 godine, predvodi Konzervativnu stranku.
On je imao 42 godine kad je postao premijer 2022. godine, postavši tako najmlađi nosilac te funkcije u novijoj istoriji.
On je ujedno i prvi Britanac indijskog porekla koji je postao premijer.
Lider Laburističke stranke je ser Kir Starmer, koji ima 61 godinu.
On je izabran za lidera stranke posle Džeremija Korbena 2020. godine.
Prethodno je bio na čelu Kraljevske tužilačke službe i direktor Javnog tužilaštva.
Tu je i Najdžel Faražo, koji je gotovo tri decenije bio lice evroskepticizma u Velikoj Britaniji.
Vodio je kampanju za Bregzit kao lider Partije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP), potom postao lider stranke Bregzit, a sada stranke Reformišimo Ujedinjeno Kraljevstvo.
Šta se dešava sa parlamentom i poslanicima pred izbore?
Premijer je formalno zatražio od kralja da „raspusti" parlament - što je zvanični izraz za njegovo zatvaranje pred izbore.
To se desilo u četvrtak 30. maja.
Poslanici gube status i moraju da vode kampanju za reizbor ako žele da nastave dalje.
Više od 100 poslanika najavilo je da neće učestvovati na narednim izborima.
Vlada takođe ulazi u predizborni period, koji ograničava aktivnosti ministara i ministarstava tokom trajanja kampanje.
Velike promene u britanskoj vladi: Povratak bivšeg premijera Dejvida Kamerona
Ukrajina može da koristi britansko oružje unutar Rusije, kaže Kameron
Šta će se desiti kad izborni rezultati budu objavljeni?
Po prebrojavanju glasova, kralj će zatražiti od lidera stranke sa najviše poslanika da postane premijer i napravi vladu.
Lider stranke sa drugim najvećim brojem poslanika postaje lider opozicije.
Ako nijedna stranka ne bude imala većinu poslanika - što znači da ne može da izglasava zakone samo sa vlastitim poslanicima - rezultat je blokirani ili zamrznuti parlament.
U tom trenutku, najveća stranka bi mogla da odluči da formira koalicionu vladu sa još nekom strankom ili da funkcioniše kao manjinska vlada, računajući na glasove drugih stranaka da bi izglasavala zakone.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)