SRBIJU ČEKA JAČI ZEMLJOTRES! Jagodina se tresla 8 PUTA za 2 meseca, evo kad i gde može biti NAJJAČI POTRES
Tlo u Jagodini treslo se neverovatnih osam puta za samo dva meseca, tačnije od početka maja do početka jula. Iako je reč o slabijim potresima, od kojih se najjači (2,6 stepeni) po Rihteru desio pre tačno mesec dana, seizmolozi kažu da ovakvo ponašanje tla može da nam ukazuje na određene promene u bliskoj budućnosti.
Početkom maja meseca Jagodinu je pogodio zemljotres jačine 1,6 stepeni po Rihteru i iako je ovo potres koji ne može da izazove štetu na objektima ili ugrozi ljudske živote, pokazalo se da predstavlja uvod u čitav niz slabijih zemljotresa, a samo u junu bilo ih je čak šest!
Prvi potres bio najjači
Prvi junski zemljotres se desio 3. juna, bio je jačine 2,6 stepena po Rihteru, sa epicentrom u Končarevu. I drugi, 10. juna, bio je u Končarevu i jačine 2 stepena po Rihteru. Naredni se desio tri dana kasnije, 13. juna, jačine 2,3 sa epicentrom na istom mestu, a istog dana se dogodio još jedan, malo slabiji, 2,1 stepeni po Rihteru sa epicentrom u Velikom Jovanovcu. Već 30. juna dogodila su se još dva potresa, jačine 2,2 i 1,9 stepena.
Sa prvim danima jula, tokom noći između utorka i srede Jagodina se tresla jačinom od 2,3 stepeni, što je drugi najjači zemljotres u ovom kraju za mesec dana.
Seizmološkinja Slavica Radovanović primetila je na osnovu tih udara da se seizmika u ovom prostoru održava na prilično niskom nivou, ali i otkriva da se seizmička aktivnost u našoj zemlji povećava, i samim tim povećava se broj slabih zemljotresa.
Navodi i da smo pre imali više zemljotresa ispod magnitude 2 a da ih je sada više iznad 2.
Povećava se seizmička aktivnost
Da bi nam objasnila šta se dešava na prostoru u i oko Jagodine, podseća da je 2021. godine i u Mladenovcu bila serija slabih zemljotresa, nakon čega je došlo do zatišja, ali se seizmička aktivnost premestila.
- Tamo je nastupilo zatišje, a seizmička aktivnost se, uslovno rečeno, premestila na južne krajeve, u južne delove Šumadije, pa smo imali više zemljotresa 2022. kod Trstenika, da bi 2023. godine broj zemljotresa u čitavom tom prostoru porastao. Setimo se da smo te 2023. imali najjači zemljotres kod Petrovca na Mlavi - podsetila je nedavno sagovornica.
Prema njenim rečima, seizmička aktivnost se poslednjih nekoliko godina povećava, pa se od 2015. godine lagano povećava broj zemljotresa.
- Broj slabih zemljotresa lagano raste, da bi se 2022. godine i dogodilo nekoliko u tom centralnom prostoru Srbije - Kragujevac, Jagodina, Svilajnac, Smederevska Palanka, Mladenovac. U tom prostoru su se desila i dva zemljotresa magnitude četiri. Prošle godine je bila magnituda 4 kod Ćićevca. Znači, lagano je počelo od većeg broja slabih zemljotresa. Pritom, seizmička aktivnost je pre bila ispod 2, a sada je više od 2, pri čemu su se dogodili i zemljotresi, kao onaj u decembru 2023. koji je bio magnitude 4, a kod Kragujevca je bio 3, 6. Dakle, seizmička aktivnost u tom prostoru se lagano podiže - objasnila je seizmološkinja.
Očekuje se jači zemljotres preko 4 stepena po Rihteru
Ona je podsetila da je i kod Kladova bio zemljotres magnitude 4, i objasnila da i Jagodinu i Ćićevac, povezuje jedan veliki sistem raseda kojim se seizmička energija prenosi iz prostora Jadrana preko Dinarida na Karpatobalkanide.
- Videćemo šta će se dešavati, ali ako ovaj broj zemljotresa, čak i na ovom nivou magnitude 2, nastavi da se uvećava, onda bio to bio signal da bi se u tom prostoru - Kragujevac, Svilajnac, Jagodina, Mladenovac, do Homoljskih planina, kako zovemo taj prostor Šumadije, mogao dogoditi zemljotres magnitude 4, a da ovi slabi zemljotresi i njihovo pojavljivanje samo sugerišu da je se seizmička aktivnost stalno u porastu i da će se neminovno jednog trenutka dogoditi jači zemljotres - precizirala je Slavica Radovanović.
Akumulacija velike energije
Na pitanje da li sa više ovako slabijih zemljotresa seizmička energija može da se oslobodi, pa da ne dođe do jačeg potresa, navodi da ne može, jer su zemljotresi tako malih magnituda takozvani višak.
- Zamislite da imate čašu sa rupicom u gornjoj zoni. Energija se toliko nakupila pa ona tu pomalo i preliva, s tim da će u jednom trenutku, kada nje bude bilo previše, ona iz čaše preliti. Kad stanete na led, nećete propasti odmah, nego se prvo čuje pucketanje tu i tamo, a tek onda kada se svi događaji saberu, akumuliraju, dogodi se glavni događaj. Tako i ovo. Ti manji zemljotresi svedoče da su oni deo prostora u kome se akumulira velika energija - objasnila je sagovornica.
Model foršoka
Ona je dodala da se dešava da ima dosta malih zemljotresa, a onda se desi veliki, ali da ima i modela da se okolo epicentra velikog zemljotresa dešavaju potresi, a tu gde će se dogoditi jak, ne dešava se ništa.
- Takav je bio slučaj sa zemljotresom u Crnoj Gori. U svim okolnim prostorima daljim, pa sve bližim, seizmička aktivnost se podizala i bilo je magnitude 3, magnitude 4, a u Crnoj Gori se ništa nije dešavalo. Onda se dogodio foršok 9. aprila, koji je bio samo signal da će se jak zemljotres desiti kasnije i desio se 15. aprila glavni. Imate takvu situaciju, kada je u zoni zemljotresa zatišje. Može da se desi i da svuda ima dosta malih zemljotresa, a onda se u nekom prostoru progusti njihov broj, pa bude jači. Prosto je nemoguće reći koji model je za neki prostor. Naši zemljotresi, kao Svilajnac, a i svi naši jaki zemljotresi su imali foršokove, a to znači prethodne udare.
Podsetila je i da kada se desio zemljotres na Kopaoniku, da je seizmička aktivnost počela 1977. godine.
- Godine 1979. se desio u Crnoj Gori, i taj dotok, t preraspodela seizmičke energije od Crne Gore se pokrenula i bio je jači zemljotres 1979. magnitude 5, da bi tek u maju 1980. bio glavni udar. I u Svilajncu smo imali mesec dana pre glavnog udara u aprilu 1983. imali zemljotres koji je neke objekte i oštetio. Mi smo, recimo, i kod Gružanskog jezera imali jednu seriju od 40 slabih zemljotresa godinu dana pre kraljevačkog. Poslali smo tada i upozorenje da je povećan broj zemljotresa. Onda se smirilo, a negde se sakupilo, pa se posle godinu dana dogodio zemljotres u Kraljevu. Rekli bismo iznebuha, ali nijedan nije bio iznebuha - zaključila je seizmološkinja Slavica Radovanović.
Prema njenim rečima, ako se trese nekoliko puta Jagodina, ne mora da znači da će se baš u njoj dogoditi jak zemljotres, već u širem prostoru.
Ako ovako nastavi da se trese...
- Ima tu jedan veći prostor koji ograničavaju Velika Morava, Zapadna Morava na severu do Mladenovca, gde se seizmička aktivnost poslednjih godina podigla. Ako se kroz mesec dana ovako nastavi, da se tu i tamo dešavaju tako slabi zemljotresi, pa počnu i češće da se dešavaju, to bi mogao biti znak da će biti jakog zemljotresa u uslovno rečeno neposrednoj budućnosti, a ta neposredna budućnost možda bude godinu dana - navela je sagovornica i dodala da je nemoguće reći kog dana, čak i kog meseca će se dogoditi:
- Jedini način je dobra gradnja, u skladu sa propisima, i praćenje aktivnosti.
Uticaj okruženja
Za kraj je dodala i da to šta će se dešavati kod nas zavisi od toga šta će se desiti od jakih zemljotresa u našem okruženju.
- Ako se desi nešto u Vardarskoj zoni koja ide od Soluna preko doline Vardara pa dolazi ovde u dolinu Velike Morave kod nas, onda će se možda prostori uz tu zonu aktivirati. Ako se desi nešto jače u Rumuniji, onda je veća šansa da se aktiviraju ovi prostori Homoljskih planina od Ćićevca do Velikog Gradišta. Ako se desi neki jači zemljotres na drugoj strani, onda će on povući događaje u drugom pravcu. Tako da, šta će se kod nas dešavati ne zavisi samo od nas nego zavisi i od toga šta se dešava u našem okruženju - pojasnila je Slavica Radovanović.
(Kurir.rs/Blic)