TV duel američkih prezidencijalnih kandidata Bajdena i Trampa već je danima tema belosvetskih smatranja, analitičkih proseravanja, psiholoških analiza i prognostičkih nagađanja. Doduše, nije to bez neke. Ni za Ameriku, ni za ostatak sveta nije nevažno - za ostatak sveta je možda i važnije - ko će biti sledeći President of the US. Da li sam gledao inkriminisani duel? Ne. Zašto bih to radio, ali sam u bespućima internetske zbilje ovde-onde po novinčinama i portalima nailazio na neke pikantne i sublesaste dijaloge duelista, propraćene ne manje pikantnim i sublesastim komentarima, što me sve skupa nije zainteresovalo i navelo da i ja kao mali Mujo krenem kud i svi Turci, pa da retroaktivno pogledam duel, ali me je navelo na nešto mnogo interesantnije, apsurdnije i smehotresnije, naime, na ideju da zamislim kako bi izgledao TV duel dvojice srpskih predsedničkih kandidata, ali „pod istim uslovima“. Što će reći da jedan od prezidencijalnih kandidata ima 78, drugi 80 godina i da - što je najvažnije - duel bude upriličen u skladu sa američkim pravilima (prljave) igre. Digresija. U političkoj istoriji Srbije dosad je zabeležen samo jedan duel predsedničkih kandidata, a kako stvari stoje, verovatno će ostati zabeležen i kao poslednji. Bio je to - ako se neko još seća - duel JexS-a Tadića i Tonge Nikolića. Taj duel sam gledao takoreći po službenoj dužnosti. Naravno, „navijao“ sam za JexS-a, iako mi je već tada sumnja glede Tadića bila veća od nade. Gledajući i taj drevni duel, stekao sam snažan utisak - i još sam pod tim utiskom - da je JexS u suštini Tonga bez nikotina. Ili možda bolje poređenje Coca Cola Zero Sugar. Možda ću jednog dana ponovo pogledati taj duel i potom napisati komentar s famozne istorijske distance, ali da se ne bismo previše udaljili od teme, bolje mi da se vratimo na imaginarni TV duel srbskih prezidencijalnih kandidata, jednog starog 78 godina, drugog starog 80. Ali, kako rekosmo, po američkim pravilima, koja podrazumevaju niske udarce, neprijatne dubare i nabijanja na nos grehova mladosti, poput, recimo, „ti ćeš da mi govoriš o ekonomskom napretku, a evo dokaza da si u srednjoj školi namamio maloletnicu u auto, drogirao je i primorao je na oralni seks“. Mogu da zamislim srpskog prezidencijalnog kandidata starog osamdeset godina - evo, recimo, kandidujem osamdesetikusurgodišnjeg Vladetu Jankovića, za koga štaviše podozrevam da ne bi imao ništa protiv da bude kandidovan - mogu da zamislim i kontrakandidata starog 78, mogu - i to s velikim zadovoljstvom - da zamislim i da jedan od srbskih kandidata nabije drugom na nos da je u srednjoj školi napio školsku drugaricu i prisilio je na analni seks... Ali ma koliko se trudio, nešto ne uspevam da zamislim. Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj kandidat kome je na nos nabijeno napijanje i „iskorišćavanje“ školske drugarice ne bi kontrakandidatu ovako odgovorio (i pobedio u duelu): „Sram te bilo, pričaš o napijanju i analnom seksu dok Hilandar gori i dok nam otimaju naše Kosovo.“