"Moj muž je bio na službenom putu van zemlje. Bio je to neobičan dan jer je padala jaka kiša. Kiša nam je zaista bila potrebna. Stavljam svoju decu u krevet uz uobičajene priče i pesme za laku noć. Legla sam u svoj krevet i čitala knjigu. Nikada ne mogu da zaspim a da ne čitam knjigu. Tada sam se našla kako stojim na kraju svog kreveta. Gledala sam u sebe.... kao da sam zaposednuta .... sedeći ... držeći knjigu.
Moja prva misao je bila…. "to... nisam ja"! Ovo sam ja! Još neko je stajao iza mene sa moje leve strane. Bila je to muška energija. Ali u to vreme nisam znala ko je on. Razgovarao je sa mnom… telepatski… i rekao… "Želiš li da ideš na zabavno putovanje do zvezda?" Rekla sam… "Da"! (Nemam pojma zašto).
Počeli smo veoma polako da lebdimo prema gore. Ušli smo kroz plafon u potkrovlje. Sve sam prepoznala u potkrovlju. Zatim smo lebdeli iznad kuće. Sećam se da sam pomislila "Vau! Pada kiša, a ja ne kisnem!" Umesto da razmišljam "Kako je moguće da lebdim iznad svog doma?"
Tada sam u trenu postala deo Univerzuma. Osećala sam se povezano sa svime. Povezana sa svima. Bila sam potpuno okružen 100% bezuslovnom ljubavlju. Nikada ranije to nisam osetila!
Nisam htela da odem! Mogla sam da vidim svoj dom. Mogla sam da vidim svoju decu kako spavaju u svojim krevetima. Osećala sam bezuslovnu ljubav prema svojim čedima. Ali... nisam želela da odem odatle gde sam bila. Znala sam da će moja deca biti dobro. Ono što nisam shvatila je da to nije moj izbor.
U trenu... bila sam zabijena nazad u svoje fizičko telo. Osećala sam se kao da sam teška pola tone! Tako, tako, tako teško! U tom trenutku sam shvatila da je tamo gde sam bila naš pravi Dom. Ne ovde. Ne ovde na površini Zemlje. Ovo je mesto gde dolazimo da imamo iskustva. Rasti. Da naučimo kako da pokažemo LJUBAV. Onda se vraćamo... KUĆI! Na mesto puno bezuslovne LJUBAVI!"
Gornji odlomak deo je ispovesti žene koja je svoju svest doživela kao odvojenu od svog fizičkog tela - iskustvo van tela (OBE), a koje je objavljeno u istraživanju posvećenom transformativnom potencijalu vantelesnih iskustava.
Zapanjujuća otkrića naučnika
Kako je pokazalo ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Neuroscience & Behavioral Reviews, iskustva koja doživljavamo van tela (Out-of-Body Experiences – OBE) mogu ostaviti značajan i trajan utisak na one koji prolaze kroz njih, a takođe mogu podstaći osećanja empatije prema drugima.
U radu je navedeno da se ovaj fenomen može definisati kao subjektivni doživljaj u kome osoba ima osećaj postojanja bez fizičkog tela (tj. bestelesnosti). OBE se javljaju kod otprilike 15% populacije (svaki šesti čovek) i mogu se manifestovati spontano, u okolnostima opasnim po život, kao što su iskustva bliske smrti poput kliničke smrti ili biti izazvani stimulacijom, hipnozom ili psihodeličnim supstancama.
Vantelesna iskustva su i ranije bila povezivana sa povećanom empatijom, a tim sa Univerziteta Virdžinije detaljnije je analizirao odnos između empatije i moždanih mehanizama koji bi mogli da stoje iza toga.
Istraživači su posebno posmatrali "rastvaranje ega" ili "smrt ega", gde nečiji osećaj sebe ispari i tada se ti ljudi osećaju mnogo povezanijim sa drugima oko sebe ali i sa ostatkom Univerzuma, prenosi Science Alert.
- Istražujemo ideju da vantelesna iskustva mogu izazvati takve promene koje podstiču duboko ukorenjeni osećaj jedinstva i međusobnu povezanosti sa drugima - piše tim koji predvodi neuronaučnica Marina Vajler.
Znamo da OBE mogu imati transformativni efekat: 55 procenata onih koji ih dožive izjavilo je da su se nakon toga duboko promenili, dok 40 procenata smatra OBE kroz koje su prošli - najvećim iskustvom u životu.
Nakon proživljenog vantelesnog iskustva ljudi često postaju svesniji potreba drugih ljudi i pokazuju veće strpljenje prema drugima, i tu dolazi empatija: sposobnost da se razumeju i podele osećanja drugih.
Osećaj bestelesnosti i uklanjanja iz "fizičkog carstva" koji karakteriše OBE dovodi do "raspada ega", kažu istraživači. To se zatim razvija u jačanje odnosa sa drugim ljudima.
Iznenađujući efekat
- Osećaj sopstva više nije usredsređen na "ja" i doživljava se više kao proces nego kao zaseban entitet - pišu istraživači.
Vantelesna iskustva su slična dejstvu psihodeličnih droga, sugerišu istraživači, a neki od rezultata, odnosn posledica su isti, imajući u vidu način na koji te supstance koje menjaju um mogu učiniti da se osećamo povezanije sa onima koji nas okružuju.
Što se tiče mehanizama iza ovog fenomena, studija ukazuje na temporoparietalni spoj (TPJ) kao jedan region mozga koji bi mogao biti uključen. TPJ upravlja našim osećanjima a njegovo loše funkcionisanje ranije je bilo povezivano sa doživljavanjem OBE.
Cela mreža podrazumevanog režima (čiji je deo TPJ) bi mogla da bude uključena, kažu istraživači - ona se bavi samorefleksijom i unutrašnjim narativima o nama samima, i tako je vezana za naš ego, pa može biti poremećena tokom i posle OBE.
Vantelesno iskustvo na zahtev
Ova studija se oslanja na spajanje tačaka između prethodnih delova istraživanja i nije uključivala nikakve podatke iz ličnih eksperimenata.
Buduće studije bi mogle da traže pomoć virtuelne stvarnosti ili pojedinaca koji mogu sami da izazovu vantelesna iskustva - "na zahtev", i da ih eksperimentalno istraže.
- Istraživanje, usavršavanje i primena metoda za poboljšanje empatije kod pojedinaca, bilo da se radi o rastvaranju ega povezanog sa vantelesnim iskustvima ili drugim pristupima, je uzbudljiv put sa potencijalno dubokim implikacijama za pojedince i društvo u celini - pišu istraživači.