U više nego posebnom ambijentu vile Stanković u Čortanovcima, u četvrtak je otvoreno 11 izdanje Šekspir festivala, idejnog tvorca reditelja Nikite Milivojevića. I ove godine manifestacija koja slavi dela jednog od najvećih dramaturga, uz podršku Uniqa osiguranja, okupila je mnogobrojnu publiku, koja će do 7. jula ugostiti umetničke trupe iz Velike Britanije, Italije i Srbije. Sve je, tradicionalno, u znaku pisca, pa i slogan festivala, koji je inspirisan čuvenom komedijom "Kako vam drago". Ko su današnje Šekspirove lude, šta očekuje publiku na Bitef festivalu i kako je Čarli Čaplin našao put od Grčke do Beograda, u razgovoru za Kurir otkriva Nikita Milivojević.
Prvo veče bilo je rezervisano za komad "Bogojavljenska noć" Ivana Vanje Alača. Šta vas je inspirisalo da uvedete novi program u ovu manifestaciju?
- Festival pripada mladim ljudima koji nikad nisu radili Šekspira i treba im dati šansu. Sve što se dešavalo ovde poslednjih godina treba da ohrabri neke ljude da se sami usude i krenu u neku svoju avanturu sa Šekspirom. Rekli smo im: "Hajde, udružite se svi koji nikad niste radili, izaberite komad, a mi ćemo vam pomoći." I dali smo sve od sebe da im olakšamo, pružajući im produkciju Šekspir festivala. Radili smo sa svršenim studentima Akademije umetnosti i Pozorišta mladih Novi Sad. Ovo je jedna od srećnih kombinacija koju smo uradili u koprodukciji poslednjih godina.
Prve asocijacije na Šekspira su "Romeo i Julija" i "Hamlet", a iz njegovog pera je nastalo mnoštvo bisera. Zbog čega mnogi reditelji odustaju kad čuju njegovo ime?
- To nije nimalo lak sadržaj. Ovo naše ubrzano vreme donelo je jednu vrstu uprošćenosti svih mogućih sadržaja i ljudi dobijaju i vrlo površne informacije, pa tako počinju i da razmišljaju. Nisu mladi krivi za to, nego su samo uvučeni u jedan svet koji tako funkcioniše. E sad, ako hoćete da radite Šekspira, to traži potpuno drugačiju koncentraciju, dosta vremena i dosta istomišljenika koji će s vama krenuti u sve to. Čak ni komedija nije lak sadržaj. Reći ću vam nešto što je kuriozitet i ljudi to često ne znaju, a to je da je najigraniji dramski pisac svih vremena u Narodnom pozorištu u Beogradu Šekspir. Nije Sterija, ne Nušić, što je veliko iznenađenje. Međutim, činjenica je i da poslednjih 20 godina to igranje nije tako učestalo kao što je nekad bilo. Nekad se podrazumevalo da ozbiljan reditelj i glumac prolaze kroz Šekspira, antiku, Čehova... Prosto nije bilo moguće zamisliti da se neko bavi pozorištem, a da se nije isprobao u tom materijalu. Danas je to malo drugačije.
Da li je vama ostala neka neostvarena želja iz tog opusa?
- Naravno, ima ih dosta. Režirao sam desetak različitih Šekspirovih komada. Imam i dalje neke želje, ali to je uvek pitanje i trenutka, s kim da radite i u kojim okolnostima. Tako da ako planirate nešto, onda treba i druge neke stvari da se slože u toj slagalici.
Koliko se razlikuje proces selekcije Bitefa i Šekspir festivala?
- U selekciji Bitefa mi mnogo pomažu moje drage koleginice dramaturškinja i koselektorka Tijana Grumić i izvršna direktorka i koselektorka Ksenija Đurović. Imamo odličnu saradnju i mnogo mi znači njihova pomoć. Nismo podelili proces selekcije na tri osobe kako bih se rasteretio ili uštedeo vreme, već smatram da šestoro očiju bolje vidi od dva oka. Ksenija se bavila nezavisnom scenom, Tijana je dramski pisac, a ja reditelj. Podelimo se na frontove i svako gleda šta mu pripada. Ono što izaberu njih dve gledamo svi zajedno i donosimo zajedničku odluku.
Na Bitef festivalu nas ove godine očekuje samo jedan komad iz domaće produkcije.
- Imaćemo predstavu "U budućnost", koja možda najdirektnije ima konekciju sa sloganom festivala "Lepota će spasiti ili neće spasiti svet". Budućnost u toj predstavi mi je bila najbliža ovoj temi. U kakvu budućnost to idemo, šta ostavljamo generacijama iza nas, da li ovu našu planetu smatramo simbiozom zajedničkog života ili smo toliko arogantni i egoistični kao vrsta da sve ostalo što postoji smatramo za paravan naših želja, pitanja su na koja želimo da odgovorimo. Zbog toga smo ovaj komad izabrali da bude deo repertoara.
Na daske Beogradskog dramskog pozorišta postavićete 1. decembra vaš čuveni komad "Čarli Čaplin - Svetla velegrada". Kako je došlo do ove saradnje?
- To je dogovoreno pre dosta vremena. Reč je o prekopiranoj predstavi. Nikad nisam to radio u životu, ali eto, desilo se tako. Toliko im se dopala predstava da su mi rekli da pozovem svog Čarlija Čaplina iz Atine, orkestar i celu ekipu i da napravim u Beogradu takvu predstavu, pošto nemaju ništa slično na repertoaru. Predstava je u Grčkoj osvojila glavne nagrade u sezoni pre dve godine.
Da se vratimo na Šekspira. Kako bi se on snašao u današnjem vremenu?
- Svako vreme, pa i ovo naše pronalazi nešto specifično u Šekspiru. Prosto prepoznajete to kao lik u ogledalu. To lucidan reditelj sa svojim timom može da vidi, a i izbor predstava koje pravimo svih ovih godina svedoči u prilog tome da on ima svoje mesto. Zvuči kao fraza, ali duboko verujem da i Hamlet, Lir, Ričard, Magbet, Ofelija, Rosalinda, Julija, svi ti njegovi junaci su tu negde oko nas. Sasvim sigurno u životu. Naći ćete ih i prepoznati, ja znam neke od njih. Samo treba u pravom trenutku naći formulu kako se to igra danas.
Ko su danas Šekspirove lude?
- Čini mi se da smo svi odavno dvorske lude.