Ceo region ih je obožavao, ali oni nisu uspeli da se izvuku iz smrtonosnog zagrljaja opijata koji im je galopirajuće gasio život.
Kada neko upadne u kandže droge, veoma je težak put izbavljenja, tvrde svi oni koji su se suočavali sa užasnim posledicama tokom lečenja. Osećate kako vam život izmiče iz ruku, a nemate snage da se oduprete - upravo to su osetile neke od naših najvećih zvezda. Poroci su ih nadvladali...
MARGITA STEFANOVIĆ MAGI
Umrla kao beskućnica
Margita Stefanović, poznata kao Magi, bila je jedna od ključnih figura u istoriji jugoslovenske muzike kao klavijaturistkinja, kompozitorka i tekstopisac popularnog alternativnog benda Ekatarina Velika. Nosila je laskavu titulu rok princeze koju je krasio neverovatni talenat, a svojim jedinstvenim glasom i posebnom energijom ostavljala je bez daha.
U saradnji s Milanom Mladenovićem, frontmenom benda, stvorila je neke od najpoznatijih pesama EKV, kao što su: „Ti si sav moj bol”, „Par godina za nas”, „Srce”, „Ljudi iz gradova” i mnoge druge. Njihove numere su bile prepoznatljive po tekstovima koji nose duboke poruke i po eksperimentalnim zvucima.
Magi je bila umetnička duša, školovana pijanistkinja i, nažalost, žrtva vlastitog unutrašnjeg sveta. Činilo se kako su muzika i svet koji je stvorila sa EKV bile jedine stvari koje su je održavale u životu, a jednako tako su je vukle u samu propast.
Njen put ka dnu započeo je kada je bend krenuo da se raspada. Niko nije mogao da predvidi da bi neko od originalne trojke - Mladenović, Stefanovićeva, Pečar - ikada napustio bend. Ali upravo to se dogodilo. Basista Bojan Pečar, jedan od članova, preselio se u London 1990. godine. Ovaj događaj bio je šok za grupu i smatra se početkom kraja.
Još neko vreme su postojali nakon odlaska Pečara i izdali su neka od svojih najmračnijih ostvarenja, kao što je album „Dum dum”. Ali konačan udarac bendu dolazi 1994. godine, kada Milan Mladenović umire od raka pankreasa i EKV prestaje da postoji. Magi, iako izuzetno popularna muzičarka, od toga trenutka počinje da tone u zaborav iz kog se neće vratiti.
Sve njene godine uspeha, karijere i stvaranja muzičke istorije izgubile su se jer je scenu njenog života obuzela droga, posebno nakon što joj je otac preminuo 1996. godine. Pokušala se na sve moguće načine da oslobodi poroka, pa je prodala porodični stan i kupila dva manja, i sa ostatkom novca otišla na putovanje u Indiju. Želja da u dalekoj zemlji u potpunosti promeni način života bila je još jedan neuspeli pokušaj, pa je po povratku kući povukla nove, teške i pogubne poteze. Prodala je oba stana i ubrzo potrošila sav novac i postala beskućnica.
Poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u predgrađu Beograda i skloništu za beskućnike na Voždovcu. Umrla je u 2002. godine u klinici za zarazne bolesti u Beogradu u 43. godini života.
SONJA SAVIĆ
Špricevi i jedan prljavi dušek
Velika zvezda jugoslovenske kinematografije Sonja Savić posedovala je neverovatnu energiju koja je njeno glumačko umeće učinila impresivnim. Poznata po britkom jeziku, nije se ustručavala da kaže ono što misli, a kultne uloge je već skoro dve decenije čuvaju od zaborava.
Preminula je 2008. u 48. godini u svom stanu u Kursulinoj ulici, okružena špricevima, kako su opisale komšije. Javnost je šokirala informacija da u domu nije imala nameštaj, već samo prljavi dušek.
Lekari su mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije, preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supstanci.
- To što hoćete da me pitate, ja o tome ništa nisam znala. Mene su novinari prijatno iznenadili s tim vestima, pod navodnicima... Ona je verovatno pila neke tablete, ali ja nemam pojma - rekla je svojevremeno majka Sonje Savić.
IVAN VDOVIĆ VD
Borba sa HIV
Ivan je bio princ jugoslovenskog andergraunda, momak koji je na Balkanu pokrenuo talas koji niko nije smeo da zaustavi. Mnogi i danas tvrde da je Ica, kako su ga takođe zvali prijatelji, bio jedan od najboljih bubnjara koje je stara Juga rodila. Učestvovao je u stvaranju kultnih bendova: Suncokret, Šarlo akrobata i EKV.
Beograđanin koji je ličio na svetski popularnog Džonija Rotena iz Pistolsa, prisećaju se prijatelji, bio je najšarmantniji momak u društvu.
- Bio je poznat i po nekim navikama koje ni za živu glavu nije menjao. Nigde nije išao bez svojih bubnjarskih palica i nikada se nikome nije javljao telefonom. Čovek jednostavno nije koristio spravu. Kada treba da izađemo, on lepo stane ispod prozora i zviždi. Bože, koliko se taj čovek nazviždao ispod mog prozora - prisetila se svojevremeno Dubravka Marković, voditeljka popularne muzičke emisije „Hit meseca”.
Međutim, problemi s drogom prouzrokovali su brojne probleme u Vdovom životu, te je ovaj muzičar otišao iz Katarine II 1985. godine, kada je grupa promenila naziv u Ekaterina Velika. Iste godine ustanovljeno je da je HIV pozitivan, a i danas kruže priče da je on bio prva zvanično registrovana osoba obolela od AIDS-a u Jugoslaviji.
- Te 1985. godine taj isti Ivica otišao je da se testira na neku čudnu bolest koja se pojavila u Beogradu. Vratio se i celom gradu je rekao da je zaražen AIDS-om. Ovo je jedan ružan i mali grad - okrenuo mu je leđa. A on je vrlo ponosno, dostojanstveno i skromno u svom balon mantilu još godinu i po dana svirao bubnjeve - pričala je pokojna Sonja Savić, glumica i bliska prijateljica čuvenog bubnjara.
Njegovo ime bilo je sinonim za muziku.
- On je bio više od same svirke. On je bio muzika. Njega smo pratili - rekao je za Vda poslednji bubnjar benda EKV Marko Milivojević. Vd je preminuo 25. septembra 1992. Imao je 31 godinu.
IGOR PERVIĆ
Pakao od trinaeste
Poznati glumac Igor Pervić preminuo je 2019. godine u svojoj 52. godini, a bio je podvrgnut i hirurškoj intervenciji jer je bolovao od zloćudne bolesti, karcinoma jetre. Operacija je bila uspešna, ali je pitanje kako je tekao postoperativni tok i da li je možda upravo rak bolest zbog koje je glumac izgubio najtežu bitku.
Naime, poslednje mesece života proveo je u privatnosti svog doma. Nismo imali prilike da ga često viđamo u javnosti, a nekoliko uloga je obeležilo period pred smrt. Među njima su i serije „Šifra Despot” i „Nemanjići”. Pakao s drogom krenuo je još od njegove trinaeste godine...
- Kad udahnete taj lepak, onda se javi taj osećaj neki da ste bezbedni, da ste zaštićeni I od spoljašnjeg sveta i realnosti. Ja sam se tada osećao tako. I mislio sam da je to prava stvar i da to treba raditi sa 13 godina. To je bila jedna ekipa koja se nije razdvajala. Od prvog do narednog puta je prošlo par dana kada sam uzeo kesu. E sad, pošto taj lepak smrdi mnogo, onda smo svi nosili četkice za zube i kalodont i uporno prali zube da roditelji ne bi primetili taj lepak - ispričao je Igor u emisiji „Crni biseri”.
Roditelji nisu znali šta se dešava sve dok im to nije rekao Igorov drug s kojim je trenirao košarku. Usledila je kazna, a on je te noći pobegao od kuće.
- Oni su me zatvorili u sobu, sklonili mi svu garderobu. Stanovao sam na prvom spratu koji je bio u visini kao da sam na trećem. I ja sam u pidžami izašao kroz prozor, spustio se noktima niz taj zid i bos otišao na Kalemegdan. Ovi što su to jutro prali ulice su me gledali misleći da sam pobegao iz neke ludnice. Legao sam na klupu i gledao u reku i izlazak sunca. Imao sam osećaj da se nikad neću vratiti kući, gotovo je, ja ću nastaviti da se bavim samo drogom, ubiću se samo da im nanesem više bola - rekao je tada Pervić.
Kasnije je počeo s travom, a onda je iskusio LSD.
- Ta neka starija ekipa nam je dala LSD po sistemu kuća časti, a posle ćeš normalno da platiš i te kako. I onda smo mi tako na LSD odlazili u bioskop. Sednemo u salu, svako na različitu stranu. I onda se dovikujemo. A taj LSD, ako je dobro raspoloženje među ljudima, izaziva histeričan smeh. Toliko smo se smejali da je projekcija prekinuta, a nas su izbacili napolje - ispričao je glumac.
Svi su, kako je ispričao, iz te ekipe bili iz dobrostojećih kuća, pa su mogli od džeparca za vreme odmora da kupe LSD. A išli su dotle da su čak i na času duvali lepak.
- To je ekipa bila iz par razreda, ali iz iste škole. Nas jedno dvanaestoro. A njih sedam-osam nije više među živima. Jedna devojka, pokoj joj duši, ona je bila starija malo od mene, a ja sam bio strašno zaljubljen u nju. Tad sam imao svoj prvi motor. Imao sam nekih 17 godina. I sednemo mi na motor i ona me pita da je vozim na Novi Beograd, mora da završi nešto. A ja vidim ona bleda, nije joj dobro. Ja stvarno tad nisam znao ništa o tim teškim drogama. Kad smo stigli, ušli smo u neku zgradu, da bi me onda ona poslala da odem na treći sprat i da je čekam - rekao je on.
Čuo je kako šuška nešto s nekim, a kad se vratila do njega, donela je i poslagala sve rekvizite - kašičice, špriceve...
- I ja gledam šta ona to radi sa upaljačem. I ona stavi to meni u špric, a ja sam se igle bojao ko groma. Okrenem se na drugu stranu, i ona mi to uradi. I ja osetim neku toplinu, neko lebdeće stanje, potpunu nirvanu. Tu smo onda na stepeništu vodili ljubav. I od tada smo počeli da se viđamo svakog dana. Inače, ja to nikad nisam uzimao na nos. Počeo sam na iglu i nastavio sam na iglu - rekao je Igor Pervić.
Krao je pare od svih članova porodice, sve dok mu u džepu slučajno nisu pronašli špric.
- Poslali su me u „Dragišu Mišović”. Balkon moje sobe je bio u prizemlju. Onda dođe ekipa, ja njima dam „valoron”, koji se tada koristio za lečenje toga, a oni meni heroin. I ja sam uživao. Uzimao sam heroin u bolnici, a da niko nije znao - prisetio se on.
Čak je i probleme sa zakonom imao zbog droge. Majka ga je nalazila u takvim stanjima da nekada nije imala snage ni da ga gleda.
- Nego me stavi u kola i da mi pare da” uradim drogu”. Nalazila me us**nog, ispovraćanog. U jednom trenutku nisam imao više gde da se ubodem - objašnjavao je.
Na kraju je otišao u London na detoksikaciju.
- Za 24 sata pod anestezijom promenili su mi krv, izvukli sve otrove i blokirali centre u mozgu kako ne bih mogao ništa da osetim ako ponovo uzmem drogu - kazao je Pervić.
ROĐA RAIČEVIĆ
Misteriozna smrt
Pevač Rođa Raičević zablistao je na domaćoj folk sceni devedesetih godina prošlog veka, a preminuo je pod neobičnim okolnostima.
Pronađen je mrtav u svom stanu 7. oktobra 2001. godine, a obdukcijom je utvrđeno da je preminuo od prekomerne doze heroina. Ipak, mnoge njegove kolege izrazile su nevericu što je njegova smrt povezana s narkoticima, tvrdeći da su Rođu znali kao trezvenu osobu.
Među takvim svedočanstvima je i ispovest njegove devojke Dragane Mitić, koja se prvi put za medije oglasila nešto više od deset dana posle Rođine smrti. Ona je u intervjuu za Ilustrovanu Politiku, oktobra 2001. godine, pričala o odnosu s pokojnim pevačem, ističući da je on mrzeo drogu.
- Mislim da je jasno da istinu niko ne može bolje znati od mene. Istina je samo jedna: Rođa je bio čovek koji je najviše na svetu mrzeo narkotike i bio najveći protivnik droge. Znam pouzdano da on uopšte nije razlikovao droge, niti nešto znao o njima. Jednom mi je rekao da je, u stvari, presrećan čovek što nema pojma o tome. Govorio je da ljudi koji se time bave imaju dosta para, ali će ih stići božji sud, jer zbog njih umiru njihova deca. Da je Rođa zaista bio narkoman, to mu se ne bi desilo. Uostalom, nikada nije bolje izgledao nego u poslednje vreme, a znamo kako narkomani izgledaju. Žao mi je porodice. Ona je tu monstruoznu vest, odnosno trač, doživela teže nego njegovu smrt. A Rođa se aktivno bavio sportom. Svaki drugi dan je odlazio u teretanu. Obožavao je tenis... - rekla je Mitićeva.
Ni sama nije znala šta se desilo kobne noći.
- Tu kobnu noć ja ne mogu da komentarišem, jer nisam bila prisutna. Znam neke nezvanične stvari o kojima ne bih pričala. Za to će se angažovati policija i dati zvaničan izveštaj. Neću da prejudiciram ishod svega, ali se kunem da je Rođa bio protivnik droge, da je bio neponovljiva ličnost i da se takav čovek samo jednom rađa - istakla je tadašnja devojka.
Ivana Bogićević
Bonus video: