Ekspresnom pobedom nad Mišom Kecmanovićem u tri seta Janik Siner je demonstrirao kompletan spektar kvaliteta dostojnih prvog igrača sveta i još jednom na zadivljujući način potvrdio koliko je napredovao u periodu ne dužem od godinu dana.
Naš teniser se za tili čas našao u lavini nekadašnje skijaške nade iz Alpe Adiđa iz koje je tek na momente uspevao da promoli glavu, ali je činjenica da bi uz takvu Sinerovu igru slično prošli skoro svi ostali igrači na ATP turneji.
Zamoljen da ga opiše današnje iskustvo u kratkim crtama, Kecmanovićkaže:
„Ovo je bio jako težak meč za mene, jer Siner em što igra dobro – em što vam toliko oduzima vreme, pritiska vas. Ne dozvoljava vam da počnete da išta stvarate na terenu, i jednostavno je mnogo ispred mog nivoa igre trenutno".
Šta njega čini toliko specijalnim, koji je to aspekt igre po čemu je jedinstveno težak protivnik?
„Prvo i pre svega – servis, jer on servira toliko dobro da je tu teško uraditi bilo šta. Čim vam toliko dobro ide servis i lakše dobijate gemove na svoj servis, odmah ste opušteniji i na riternu. Odlično se kreće, „kupi“ loptu čime vam takođe oduzima vreme – pa se često dešavalo da na moje jake udarce on samo „pokupi“ loptu, usmeri je i onda ja trčim „kao budala“ za njom. Jednostavno, uhvatio je pravu igru onako kako treba, i veoma ga je teško probiti“, objašnjava Kecmanović.
Pri rezultatu 4-4 u drugom setu se činilo da se Kecmanović ponovo uključio u meč...
„Probao sam da se budem što agresivniji moguće, jer ako on prvi uzme brejk onda nemaš tu šta da tražiš. Oseti se na terenu da možda trenutno uspete da parirate, ali je on toliko ispred, da ne možete da parirate i da je samo pitanje vremena kada će vas dobiti jer je jednostavno nemoguće ispratiti taj nivo igre“, iskren je on.
U Melburnu je eliminisan od Alkaraza, ovde od Sinera i to poprilično ubedljivo, pa se pitanje odnosilo na to da li je svestan toga što bi trebao da učini kako se takav jaz ne bi ponavljao i da bi bili ravnopravniji?
„Ne znam da li mogu da dođem do tog nivoa, ali na meni je da radim i dam sve od sebe na kraju i vidim dokle mogu da stignem. Moraću da budem mnogo brži – da kupim lopticu, skraćujem vreme protivniku, da odmah krenem u napad kada stvorim šansu – jer takvi protivnici vam neće dati vremena i ako ne iskoristite te prilike – oni će, i onda je voz otišao“, kaže Miša.
„Bilo je lepo osetiti podršku publike i žao mi je što nisam mogao više od ovoga. Hvala im na tome što su me malo pogurali da bi gledanje ovakvog meča bilo dobro“, ocenjuje ulogu publike Kecmanović.
Kako gleda na dosadašnji tok sezone i ono što predstoji?
„Sezona do sada je bila promenljiva – krenuo sam dobro, pa je usledio pad, pa je onda opet bilo bolje. Uglavnom je bilo OK, bolje nego prošle godine; dobijao sam bolje igrače, pobeđivao u mečevima na Mastersima i Slemovima za razliku od prošle kada nisam pobedio niti u jednom. Nije bila baš „eksplozija“ koju sam očekivao, ali se sve dešava postepeno; vratio sam se u top 50, i sve polako ide ka boljem“, sažet je naš as.
„Naredni nastupi će mi biti u Atlanti, Vašingtonu – a zatim u Montreal i Sinsinati pre Ju Es Opena“, dopunjuje se Kecmanović.
Da li je i pre meča mislio da je razlika između njega i Sinera toliko velika?
„Ne, jer nismo dugo igrali, ali kad stanete na teren kao igrač – postane vam jasno da stvari nisu takve kakvim ste iz zamislili“, kaže Miša.
Da li je u godini kada su Janik i Miša igrali jedan protiv drugog na Nekst Džen turniru primetio neke momente u njegovoj igri koje bi ga projektovale ka ovakvom uspehu?
„Nisam, iako je on bio dobar i tada i osvojio taj turnir. Videlo se da će da bude dobar, ali da će tako brzo da osvoji toliko puno turnira – to je teško videti“, odgovara Miša.
Upitan da prokomentariše zaključke da u našem regionu ne postoji sistem koji podržava tenis i njegov razvoj – već da je sve na individualnom trudu – te da bi zbog toga tenis mogao značajno da se unazadi u Srbiji, Kecmanović je jasan:
„Na neki način se to već dešava; eto, čujem da je državno prvenstvo za uzrast do 18 ili 16 godina otkazano jer nije bilo dovoljno učesnika – samo 8 ili 10 igrača – što se nikada pre nije desilo. Ovo je prvi put u istoriji da nemamo tim koji bi nas zastupao na Evropskim timskim takmičenjima. Ponavljam da se to već dešava i u ovim okolnostima nije ništa čudno, jer tako funkcionišu stvari. Manje ljudi igra tenis, nema uslova za masovniju igru – a da bi uspeo sam da odeš negde da treniraš potrebna su velika sredstva, sponzori... Od svih nas koji smo otišli „preko“ u tim godinama i uspeli, niko nije ostao u Srbiji: Novak, Janko - Nemačka, Viktor, Filip i ja – Amerika, Duci – Španija, možda jedino Laslo u određenom periodu ili sada Hamad, ali je njemu u većem delu troškove pokrivao Novak i prati ga Viktor, ljudi koji znaju šta rade. To ne možemo da posmatramo kao sistem“, precizan je Kecmanović.
Gde adresirati brigu o tenisu u tom smislu? Da li je to Savez, neka druga institucija koja bi trebala da učini neki korak koji bi mogao da se valorizuje...?
„Zaista ne znam, jer smo nekada imali toliko igrača – pa ih čak i dalje imamo. Ko je kriv za to, da li je to Savez, da li smo to možda mi...? Eto, znamo da je Novak pokušao i nije uspeo sa Akademijom i teniskim centrom, da Janko i dalje pokušava... Izgleda da posle Hamada nemamo nikoga, osim možda Lune Vujović i još nekolicine, iako je i ona u Zagrebu. Ne znam kome to pitanje treba da se postavi, ali već sada stvari ne izgledaju dobro“, zaključuje uz notu ozbiljnog upozorenja svoje poslednje obraćanje medijima sa Vimbldona Miša Kecmanović, koji će kratko boraviti u Srbiji pre odlaska na pripreme za nastavak turneje.
Kurir sport/Vuk Brajović
Bonus video: