Naučnici su otkrili fosilizovane ostatke džinovskog 182 centimetra dugog čudovišta nalik daždevnjaku s ogromnom glavom u obliku "poklopca toaleta".
Nazvano Gaiasia jennyae, po Gai-as formaciji u Namibiji, gde je pronađeno, ovo zastrašujuće stvorenje bi vrebalo u močvarama i jezerima, jedući sve što bi mu se približilo.
S lobanjom dužom od dva metra i impresivnim međusobno povezanim očnjacima, paleontolozi veruju da bi gajasija bila strašan predator iz zasede.
Kao jedan od vodećih autora, dr Džejson Pardo iz Muzeja Fild u Čikagu kaže: "Ima veliku, ravnu glavu u obliku poklopca toaleta, što joj omogućava da otvori usta i usisa plen."
Iako se Namibija danas nalazi severno od Južne Afrike, pre 300 miliona godina bila je mnogo južnije – blizu današnje severne tačke Antarktika.
U to vreme se ledeno doba bližilo kraju, a zemljišta bliža ekvatoru su se sušila i postajala šumovita.
Međutim, u toplijim oblastima blizu polova još su postojale močvare i jezera, gde je ova bizarna nova vrsta mogla da pronađe svoj dom.
Dr Pardo i koautorka studije Klaudija Marsikano sa Univerziteta u Buenos Ajresu otkrili su fosilizovane ostatke četiri stvorenja u stenskoj formaciji staroj 280 miliona godina.
Znatno veća od čoveka i s masivnom lobanjom i ogromnim očnjacima, gajasija bi bila zastrašujući, ali spor predator iz zasede.
Dr Klaudija Marsikano kaže: "Kada smo pronašli ovaj ogroman primerak kako leži na stenskom izbočenju kao džinovska konkrecija, bilo je zaista šokantno. Znala sam čim sam ga videla da je to nešto potpuno drugačije. Svi smo bili veoma uzbuđeni."
Jedan od tih primeraka bio je posebno dobro očuvan, sa artikulisanom glavom i kičmom koja otkriva izuzetno neobičnu karakteristiku.
Lobanja gajasije je imala vrlo neobičan skup velikih međusobno povezanih očnjaka koji su stvarali jedinstven ugriz za rane tetrapode – četvoronožne kičmenjake koji su evoluirali iz riba s mesnatim perajima i omogućili nastanak vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara.
Doktor Pardo kaže: "Ima ove ogromne očnjake, ceo prednji deo usta su samo džinovski zubi."
Ova neobična struktura vilice omogućavala bi ovom predatoru iz zasede da uhvati i zadrži veliki plen u praistorijskim močvarama Namibije.
Upravo ove karakteristike činile su ga jednim od glavnih predatora u praistorijskom ekosistemu.
(Kurir.rs/B92/Foto: Ilustracija/Preneo: A.N.)