Red tenisa – red fudbala, tako se može opisati ono što se zbivalo na Centralnom terenu tokom prvog i drugog seta trilera između Đokovića i Popirina, gde je publika pratila rezultat meča Engleska - Švajcarska i ishod izvođenja penala.
Pečat toj atmosferi dali su i Novak I Aleksej, gde je prvi “izveo penal” a drugi se “vinuo da ga odbrani”.
Upitan koliko je bio svestan šta se u tim trenucima dešavalo na fudbalskoj utakmici, i da li misli da je čudno to što se nigde na Vimbldonu ne emituje EURO 2024, Đoković odgovara:
“Kao što sam rekao na terenu, mislim da ste mogli da osetite energiju stadiona, da se svi pitaju koji je rezultat na fudbalu. Očekivao sam da će biti reakcije na fudbal, U slučau da je Engleska postigla gol ili pobedila, sa tribina bi došla ogromna erupcija pozitivnih emocija i navijanja, što se i dogodilo. Pretpostavljam da je Engleska tada pobedila. Onda smo se Popirin i ja malo zabavili ismevajući šutiranje penala. Bio je to zabavan trenutak, ali I da bismo onda mogli da se fokusiramo, zajedno sa publikom, na teniski meč. Bila je to velika utakmica, očigledno, koja se odvijala istovremeno sa našim mečem. Kada se krov zatvorio, očigledno je atmosfera postala još glasnija i naelektrisana, kao što je uvek".
"Što se tiče vašeg drugog pitanja u vezi sa emitovanjem fudbala na TV, i ja sam iznenađen. Ne znam da li je emitovana utakmica ili ne, ali sam čuo nekoga skroz gore u jednoj od komentatorskih kabina, i bilo je dosta buke. Pretpostavljam da je ta osoba pomno pratila šta se dešava u izvođenju penala. Kada je Engleska davala gol, vikao je. Onda se ceo deo stadiona nekako nasmejao. Trajalo je nekoliko minuta, a kada su pobedili, bila je to velika erupcija oduševljenja. Drago mi je zbog Engleske”, zaključuje po toj temi Novak.
Još niste imali situaciju na ovom turniru da igrate meč u pet setova, ali me interesuje šta mislite da je presudno u njima i koliko je uspešnost u tom segmentu važna za uspeh u tenisu?
“Mečeve u pet setova danas možete videti samo na grend slemovima, zar ne? To je ono što pretpostavljam uzbuđuje i igrače i publiku. Većina ljudi to voli da vidi. Mi kao igrači volimo da ih igramo, iako možda ne tako često. Mislim da je meč u pet setova protiv Federera ovde bio jedan od najuzbudljivijih mečeva koje sam ikada igrao u životu, u finalu Vimbldona 2019. Mislim da je to bila prva godina da su uveli taj-brejk na 12-12. Iskoristili smo ga odmah prve godine u finalu. To je bio neverovatan meč sa nekoliko spašenih meč poena. Da se taj meč igrao na dva dobijena seta, mislim da bi bilo sasvim drugačije, jer je on bio bolji igrač. Ako vam se desi da dva puta zaostajete po jedan set u meču – kao što je bio slučaj sa mojim sledećim protivnikom Runeom – u ovom formatu ipak imate šanse da na kraju pobedite.
Mislim da ako ste fizički spremniji od svog protivnika ili imate više iskustva od svog protivnika u mečevima do tri dobijena seta, to vam daje dodatni osećaj samopouzdanja i spokojnosti, iako imate prednost od 2-0. Naravno, postoji osećaj da možete i da se vratite u meč I ako gubite tim rezultatom. Tokom svoje karijere, imao sam dosta mečeva u kojima sam se vraćao iz dva seta zaostatka, ili dva naprama jedan. Ostvario sam znatno više pobeda od poraza u mečevima u pet setova; uživao sam u njima tokom svoje karijere, i mislim da su oni važan aspekt istorije i budućnosti ovog sporta. Iako vidim da je veliki broj igrača pitan da Ii bi podržao promenu igranja u dva dobijena seta na Slemovima, ja ne mislim tako i smatram da bi trebalo nastaviti igrati na tri dobijena seta. Možda bi mogli da igramo format gde bi se uvodna kola igrala na dva dobijena, a od četvrtog kola ili četvrtfinala vraćala na tri dobijena seta.
To je samo moje opšte razmišljanje na tu temu, ni predlog niti išta više od toga – i smatram da je neophodno zadržati igru na tri dobijena seta. Ali što se tiče inovacija u tenisu, u našem sportu, mislim da je to neophodno. Mislim da moramo, osim slemova, da smislimo kako da privučemo mladu publiku. S jedne strane se tenis nalazi u dobroj poziciji, ali kada u isto vreme pogledamo Formulu 1, na primer, i šta su uradili u smislu marketinga, razvoja sporta I popularnosti trka širom sveta, mislim da treba da uradimo bolji posao sa našom turnejom. Grend slemovi će uvek biti izuzetno praćeni, ali smatram da ATP I WTA turneje moraju da budu uspešnije. Mi smo srećni što smo uistinu deo istorijskog i globalnog sporta.
Jedna od studija koje je PTPA uradila pre tri, četiri godine pokazala je da je tenis treći ili četvrti najpopularniji sport na svetu i neretko najgledaniji reket sport na svetu, uz kriket. Broj jedan je očigledno fudbal, druga je košarka a zatim slede tenis i kriket. Ipak, tenis je broj 9 ili 10 na listi svih sportova u smislu iskorišćenja njegove popularnosti radi komercijalizacije ili kapitalizacije. Zbog toga sam siguran da postoji ogroman prostor za rast, i da u našem sportu ima previše podela. Mislim da postoji dosta stvari koje treba da zajedno sagledamo i pokušamo da ih poboljšamo. Uz to, treba da povećamo broj igrača koji žive od ovog sporta. Vrlo retko vidim u medijima da pišete o tome da imamo tek 350 ili 400 igrača, i to muškaraca, žena, singlova, dubl igrača - koji žive od ovog sporta na ovoj planeti. To je za mene duboko zabrinjavajuće”, ističe Novak i dodaje:
“Često pričamo o tome kako osvajači Grend slemova dobijaju ovo ili ono, uz fokus na glavnu nagradu. Ali šta je sa osnovnim nivoom takmičara u tenisu? Mislim da u tom segment I dalje radimo veoma loše. Tenis je veoma globalan sport i vole ga milioni dece koja uzimaju reket i žele da igraju, ali ga ne činimo dostupnim, pristupačnim - naročito u zemljama poput moje koje nemaju jaku federaciju, istorijat takmičenja, Grend slemove ili velike budžete. Mislim da svi zajedno moramo da se okupimo i razumemo kako da stvorimo novu osnovu - kamen temeljac - onoga što bi tenis trebao da bude, a to počinje od klupskog nivoa. Trenutno je padel u velikom usponu širom sveta, i taj sport je milionima ljudi veoma zabavan – ali je I za njih tenis nešto posebno.Tenis je kralj svih reket sportova, i to je istina – ali je na klupskom nivou tenis ugrožen. Ako ne preduzmemo nešto po tom pitanju, kao što sam rekao, globalno ili kolektivno, svi teniski klubovi će biti pretvoreni u padel ili pikl-bol terene, jer je to ekonomičnije. Na jednom teniskom terenu možete izgraditi tri terena za padel, pa ako uradite jednostavnu matematiku videćete da je za vlasnika kluba isplativije da postavi te terene od teniskih. To su samo neke od stvari koje sam želeo da podelim sa vama, jer smatram da je potrebno da se pozabavimo svim ovim izazovima i problemima za nas. Oni su tu već neko vreme, ali mislim da im se nismo obraćali na pravi način”, detaljan je Novak po pitanju ovih aktuelnih i izuzetno važnih tema.
Upitan da prokomentariše svoj odnos s narednim rivalom Holgerom Runeom, Novak kaže:
“S njim se, zapravo, jako dobro slažem. On je veoma fin momak, i lepo se uvek odnosio prema meni i mom timu – kao i mi prema njegovom. Uvek se trudim da mu budem na raspolaganju u praktičnom smislu ili savetom, predlozima ili bilo čim sličnim. Sećam ga iz najmlađih dana; pojavio u Monaku, gde sam bio smešten, trenirao u Muratoglu akademiji. Dosta smo trenirali na različitim podlogama, proveli neko vreme zajedno. Njegova majka i sestra bile su ljubazne prema nama. Sviđa mi se naš odnos. Mislim da se jako dobro slažemo. Poštujemo jedni druge, i da na naši stilovi tenisa imaju dosta sličnosti. Ali kada je u pitanju igranje na terenu i takmičenje, očigledno je da oboje imamo taj žar u nama. Siguran sam da ćemo u ponedeljak videti puno dinamičkih momenata na terenu, I on je spektakularan igrač bez sumnje. Voli veliku scenu, voli igru na travi i mislim da je on veoma, veoma nezgodan protivnik. Moraću da igram svoj najbolji tenis kako bih ga pobedio”, naglašava Đoković.
“Mislim da je Rune uvek imao veoma dobru radnu etiku”, dodaje Novak na temu Danca. “Bio je veoma posvećen momak. Kada vidi da nešto nije u redu, izaći će na teren i radiće na tome. To je ono što sam uvek voleo kod njega. Takođe mislim da je veoma svestran igrač, da može da igra podjednako brzo i dobro i agresivno, i agresivno i defanzivno iz oba ugla – forhend ili bekhend – na svim podlogama. Verovatno mu nedostaje malo više doslednosti u rezultatima kada bi se poredio sa Sinerom ili Alkarazom, koji su njegova generacija. On mi liči na tenisera koji je spreman da ostvari velike uspehe. Treba mu malo vremena, možda i psihički da sazri i stekne iskustvo i shvati kako treba da igra u određenim trenucima na velikoj sceni. Ali on već ima dosta iskustva za 21-godišnjaka, ako se ne varam, što znači da je veoma naporno radio. Mislim da je njegov servis sada veliko oružje, iako možda to nije bio u toj meri u prošlosti. Ima izuzetan servis i forhend, dok mu je bekhend čvrst kao kod bilo kog drugog. Ima odličan ritern, voli da igra blizu osnovne linije i time zaista nastoji da oduzme vreme svom protivniku prilikom pripreme za udarac”, analizira situaciju sa Runeom naš as.
Kurir sport/Vuk Brajović