SLAVIMO SVETU FEVRONIJU: Veruje se da danas nikako ne smemo da izgovaramo OVE reči
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetu prepodobnomučenicu Fevroniju.
Kći senatora Prosfora iz Rima. Da bi izbegla brak sa smrtnim čovekom, ona sebe obruči Hristu i zamonaši se na Istoku u zemlji Asirskoj, u manastiru, gde njena tetka, Vriena, beše igumanija. Lisimah, sin nekoga velikaša, imaše želju da se oženi Fevronijom, no kako car Dioklecijan podozrevaše u njemu potajnog hrišćanina, posla ga na Istok, sa Selinom, stricem njegovim, da hvata i ubija hrišćane. Surov beše Selin kao zver, i svuda bez poštede istrebljivaše hrišćane. Lisimah, naprotiv, gde god mogaše šteđaše hrišćane i sklanjaše ih od svoga zveropodobnog strica.
Od moštiju svete Fevronije bivahu mnoga isceljenja, a i ona se javljaše u dan praznika njenog i stajaše na svom uobičajenom mestu među sestrama, i sve sestre gledahu je sa strahom i radošću. Česno postrada sveta Fevronija i preseli se u večno blaženstvo 310. a 363. godine mošti njene su prenete u Carigrad.
Beseda na današnji dan kaže:
Ne hvali se sjutrašnjim danom jer ne znaš šta će dan donijeti. Da se ne hvalimo, braćo, onim što nije u našoj vlasti. Vremena i leta položio je Gospod pod Svoju vlast, i On njima raspolaže. Samo Bog jedini zna, da li će nas sutrašnji dan ubrojati u žive ili mrtve? Neki su umrli uoči dana venčanja svoga; drugi su opet silazili u grob uoči dana krunisanja carskom krunom.
Da niko, dakle, ne govori: sutra će mi biti najsrećniji dan u životu: sutra stupam u brak! Ili: sutra se krunišem carskom krunom! Ili: sutra idem na gozbu veliku! Ili: sutra mi dolazi dobitak veliki! O neka niko ne govori o sreći sutrašnjega dana. Gle, još ove noći može duša izaći iz tela, i naći se sutra okružena crnim demonima u mitarstvima! Još ove noći može se čovek odvojiti od srodnika i prijatelja, od bogatstva i časti, od sunca i zvezda, i naći se u društvu sasvim nepoznatom, na mestu neviđenom, na sudu neočekivanom.