Dušan Stojičić (27) iz Vlasotinca i tamnoputa Telma Tinodaiše Maćingauta, sada Stojičić, (27) iz Engleske počeli su pre nešto više od dve godine vezu na kruzeru, a sada su se venčali u Vlasotincu i žele da prošire porodicu.
U ovoj maloj sredini oni su jedinstveni. Nema osobe koja se ne okrene za njima, a Dušan smatra da ih je samo sudbina spojila.
- Sve je počelo pre nešto više od dve godine na kruzeru. Bili smo na Aljasci. Ja sam radio kao fitnes instruktor u spa-centru, dok je ona spa-terapeut po struci. Kako smo počeli da se upoznajemo, tako smo se i zbližavali postepeno. Na prvi pogled sam osetio nešto, verovao sam da to može i da treba da uspe. Vezu smo počeli 15. maja, na moj rođendan. Tad sam napravio žurku s kolegama u baru, mestu za osoblje kruzera. I ona je bila tu. Slušali smo srpsku muziku, igrali, pevali. Ona mi je ulepšala dan. Inače, na isti dan je rođena i moja majka, a sada slavimo i našu godišnjicu. Imao sam tetovažu s tim datumom koji sad za mene ima trostruko značenje - priča nam Dušan.
Krili vezu
Početak njihove veze je bio zanimljiv i simpatičan jer su se krili od kolega. Viđali su se tajno po hodnicima, strahovali od reakcija drugih, a onda su rešili da zajedno odu s broda i krenu zajedničkim putem koji se ukrstio baš tamo.
- Imao sam ugovor o radu na devet meseci, dok je njen ugovor u tom periodu bio pri kraju. Ona je pokušala da ga produži kako bi ostala sa mnom do kraja, ali to nije uspelo. Čvrsto sam bio rešio da odem s njom, pa sam lažirao priču da sam povredio koleno kako bi me odmah poslali kući. Tako je i bilo. Prvo sam se vratio ja, a onda posle nedelju dana i ona je otišla svojoj kući da bude malo sa svojima.
Sve vreme smo bili u kontaktu, a onda je došla i u Srbiju prvi put. Bila je oduševljena, želela je sve da vidi, upozna, a svima smo bili zanimljivi, naročito u mom kraju. Kada prođemo šetalištem, ne postoji osoba koja se ne okrene i ne zagleda nas. Otkud crna osoba u Vlasotincu, Pitaju se svi. To joj je i malo smetalo dok se nije navikla - kaže kroz smeh Dušan i dodaje:
Prsten na vrhu Suve planine
- Tada sam želeo i da je upoznam sa ostalim balkanskim zemljama te smo malo putovali, bili do Crne Gore na moru. Bila je tu mesec i po dana ukupno. Prošle godine negde u novembru sam poželeo i da je zaprosim.
- Osmislio sam sve, ali vreme je bilo grozno. Išli smo na Suvu planinu, planirali odlazak do vrha, ali smo se smrzli.
- Hladno vreme, noge su nam bile u blatu, pogrešili smo put, pa do vrha išli kroz šumu, a na umu sam imao samo jednu želju - da joj dam prsten. Iskreno, malo sam se bio i uspaničio zbog svega toga, ali uspeo sam.
- Stali smo na vrh, izvadio sam prsten iz ranca, a ona je zanemela. Pristala je i od sreće dok smo silazili niz planinu sve vreme je vikala "Dušane, Dušane". Nije dugo prošlo, a došlo je i venčanje, i to već na proleće.
- Opet maj, lepo vreme, mi u Vlasotincu i rešili smo da sklopimo brak. Obavili smo zasad samo opštinsko venčanje i u krugu porodice, kumova i pobratima napravili malo veselje u restoranu. Uzela je moje prezime. Planiramo da odemo u Englesku, tamo kupimo kuću, obavimo i crkveno venčanje jer smo oboje vernici, a onda da proširimo porodicu i da bude onako kako je Bog rekao.