Stiv Fišman je još bio tinejdžer kada se suočio sa serijskim ubicom. Sa 19 godina, stopirao je od prijatelja u Bostonu do Norviča, Konektikat, gde je bio pripravnik u novinama.
Stiv nije bio daleko od svog odredišta i ispružio je palac kada je muškarac stao u zelenom bjuiku, rekao da se zove Red i rekao mu da uskoči. Čovek je izgledao prijateljski i imao je ćelavu glavu sa pramenovima crvene kose, koja je verovatno bila razlog njegovog nadimka.
Ali, kako će Stiv kasnije saznati, taj čovek je krio mračnu tajnu: zvao se Robert Frederik Kar III, i bio je serijski ubica koji je lovio mlade stopere.
Tri godine ranije, Kar je silovao i zadavio dva 11-godišnja dečaka i 16-godišnju devojčicu koji su se vozili sa njim u oblasti Majamija. Kada je odvezao Stiva, bio je na uslovnoj slobodi nakon što je odslužio kaznu zbog silovanja u Konektikatu.
Njihova vožnja trajala je samo oko 15 minuta - Kar ga je ostavio nepovređenog - ali njegova sećanja na taj susret 1975. proganjaju ga decenijama.
Otprilike šest meseci kasnije, Kar je uhapšen zbog pokušaja silovanja stoperke u oblasti Majamija, a potom je zaprepastio detektive kada je priznao da je kidnapovao i silovao više od deset ljudi i ubio njih četvoro. Edna Bjukenen, novinarka policije iz Majamija, dobitnica Pulicerove nagrade, koja je napisala knjigu o Karu, jednom je rekla: „Bio je osoba sa najviše zla koju sam ikada srela.
Stiv je bio zapanjen kada je video Karovu sliku na upozorenju o udarnim vestima. Odmah ga je prepoznao kao pričljivog čoveka koji ga je dovezao.
Gledajući unazad, rekao je Stiv, propustio je nekoliko velikih crvenih zastavica tog dana. Prvo, kvaka na vratima limuzine na strani suvozača je bila zaglavljena i on je morao da spusti prozor i otvori ga spolja. A Kar je usputno spomenuo da je upravo izašao iz zatvora.
„Ja sam pripravnik u lokalnim novinama. I razmišljam: „Vau, to bi mogla biti dobra priča o tipu koji izlazi iz zatvora, pokušavajući da se reintegriše u zajednicu“, rekao je Fishman za CNN.
- Zaista nisam stao da razmislim ili da ga pitam šta je zločin. Nisam imao pojma - rekao je on.
Skoro pet decenija kasnije Karova ćerka, Dona govorila je o detaljima života svog oca u potkastu.
Iako je njen otac umro u zatvoru na Floridi 2007. godine, Dona nastavlja da se bori sa mračnom prošlošću svoje porodice. A Stiv se još uvek pita kako je uspeo da izađe živ iz Karove limuzine.
Serviser televizora i prodavac automobila, Kar je živeo u Noriču sa ženom i dvoje dece: Donom i njenim mlađim bratom. Ali on je putovao širom zemlje zbog posla i iskoristio tu priliku da lovi maloletnu decu. Skoro svi njegovi zločini, koji su se dogodili 1970-ih, uključivali su decu mlađu od 18 godina.
Godine 1972. Kar je pokupio dva 11-godišnja prijatelja autostopera, silovao ih i zadavio, a zatim ih zakopao u Luizijani i Misisipiju. Takođe je pokupio 16-godišnju devojku i odvezao je iz Majamija u Misisipi pre nego što ju je zadavio. On je zadavio svoju četvrtu žrtvu, Rondu Holovej (21), nedugo nakon susreta sa Stivom i sahranio je u Konektikatu.
Kar će kasnije odvesti istražitelje na putovanje kroz zemlju da im pokaže gde je sahranio svoje žrtve.
„Ono što je uradio toj deci zaista se ne može opisato“, rekao je Dejvid Simons, detektiv koji je učestvovao u njegovom hapšenju, u intervjuu 2007.
„U mojoj 33-godišnjoj karijeri u policiji, Kar se rangira kao najopasniji predator-ubica dece koju sam ikada istraživao.“
Pet decenija kasnije, Dona još uvek živi u senci užasnog nasleđa svog oca. Ona je udata, sa drugim prezimenom, a u intervjuu za CNN, Dona je u suzama opisala adolescenciju punu maltretiranja i šala o tome da ima oca serijskog ubicu. Kao dete jedva da je gledala ljude u oči, rekla je. Oni koji su znali ko je uperena i pričali su o njenom ocu prigušenim tonovima.
Dona je rekla da je prvi put saznala za ubilačko divljanje svog oca kada je imala 12 godina. Ali nije verovala da je on čudovište kakvo je prikazano sve dok nije poveo policiju na put da otkopa svoje zakopane žrtve u Luizijani, Misisipiju i Konektikatu.
„Kada je pristao da povede detektive u potragu za telima, poricanja više nije moglo biti. Svaki niz emocija koje biste mogli da zamislite da bi 12-godišnja devojčica mogla da prođe“, rekla je Dona, 60, koja sada živi u Zapadnoj Virdžiniji.
Nakon što su zločini njenog oca postali javni, Dona je veći deo svoje adolescencije provela skrivena u njihovoj kući u Norviču sa svojom majkom. Ali jednog dana Stiv, koji je još uvek bio pripravnik u novinama, pokucao je na njihova vrata nakon hapšenja njenog oca. Molio je Doninu majku da kaže Karu da bi momak kome je poštedeo život mesecima ranije želeo da ga poseti u zatvoru i uradi intervju.
Stiv je konačno dobio priliku da intervjuiše Kara u zatvoru sredinom 1970-ih nakon brojnih pokušaja.
U satima snimljenih intervjua u zatvoru, Kar se nikada nije pretvarao da je svetac, rekao je Stiv. Pričao je o tome kako je kao mlađi krao automobile i nudio seks muškarcima za novac. Priznao je da je ubio svoje žrtve i nije zvučao ni najmanje da se kaje, rekao je Stiv.
„Jedno od pitanja koje sam imao za njega bilo je: ’Zašto ne ja?‘ I to mi se čini kao stvarno bizarno pitanje. Ali ja sam ga pitao. I on je u suštini slegnuo ramenima i rekao: „Mislio sam da si prevelik“, rekao je Kar, čiji je intervju kasnije bio objavljen u novinama.
Kurir.rs/CNN
Bonus video: