Utakmicu Engleska - Slovačka na Evropskom prvenstvu gledao sam u prostoriji za medije sa nekoliko desetina, možda i više od sto kolega iz Evrope, pa i sveta. Interesantno je bilo videti kako se novinari i fotoreporteri iz Kine raduju golu Belingema u poslednjim sekundama meča. Za razliku od njih, većina prisutnih je izrazila nezadovoljstvo.
Ima nešto u tim Englezima.
Na svakom velikom fudbalskom takmičenju privlače najveću pažnju. I niko sa strane nije ravnodušan, ili navijaš za njih kao da su ti rod rođeni, ili im želiš da i dalje sanjaju kako se fudbal vraća kući.
Engleska je jedna od četiri preostale ekipe na Evropskom prvenstvu i jedina bez trofeja u istoriji ovog takmičenja. Igrama se nije proslavila. Muljanje po sredini terena više liči na kontinentalni nego na ostrvski stil. Nemaju ama baš ništa u igri što bi me oduševilo. Za razliku od, recimo, Španaca i Holanđana, koji igraju dopadljiv fudbal i kojima želim put u Berlin.
Ni kultorološki, Englezi mi nisu na “plej” listi. Slušam i čitam ovih dana kako je nekima sa naših prostora simpatično to što pevaju pesmu Bitlsa “Hej Džud”, posvećenu Belingemu. Da, ali između te pesme i melodije iz filma “Veliko bekstvo” slede brojne uvredljive pesmice i skandiranja na račun Škota i njihove Tartan armije. Pa kad se umore od toga, na red dođu Nemci i čuvenih “deset nemačkih bombardera”, pesma inače strogo zabranjena u Nemačkoj. No, za razliku od navijača sa naših prostora, koji komšijama poručuju “ubij, zakolji, vešaj…”, Englezi imaju tu prefinjenost u vređanju drugih. Što bi rekao Zoran Radmilović, „Ja sam dobar čovek. Čak i kad nekog oteram u pi… materinu, pitam se da li je dobro i bezbedno stigao“.
Džud Belingem je nesumnjivo jedna od velikih nada fudbala. Oseća se praznina jer su Mesi i Ronaldo na zalasku karijera. Fudbalu nedostaju neke nove velike zvezde. Ali da bi to bio, on mora da popravi ponašanje na terenu, a pre svega da respektuje protivnika. Ovako, nimalo se ne razlike od navijača “Tri lava”.
I taj, pomalo ciničan, pomalo nipodaštavajući stav prema drugima, osnova je ponašanja engleskih navijača. Ta doza netrpeljivosti oseća se na svakom koraku. Možda je simpatično videti Engleze u velikom broju po centralnim pabovima i barovima kako cirkaju pivo, kako su dobro raspoloženi… No, to traje do kraja prvog piva. Sve posle toga više liči na ponašanje “ala Belingem”, hvatanje za međunožje, pljuvanje, gestikulaciju srednjim prstom, dobacivanje pripadnicama lepšeg pola…
Za kraj, verovatno je Premijer liga najatraktivnija liga na svetu, ali igra reprezentacije Engleske je sušta suprotnost tome. Užasan fudbal, često negledljiv, razlog su zašto ne navijam za njih.
Bonus video: