Sa porastom temperatura i najavama o predstojećem toplotnom talasu, sve više građana suočava se sa zdravstvenim problemima uzrokovanim ekstremnim vrućinama.
Broj poziva Hitnoj pomoći drastično raste, a najugroženiji su stariji ljudi, srčani bolesnici i oni koji nemaju klimauređaje.
Emisija "Ni pet ni šest" donosi vam savete i preporuke stručnjaka kako da se zaštitite tokom ovih vrelih dana. Gosti emisije bili su doktorka Danijela Jevtić iz Hitne pomoći, prof. dr Snežana Bašić, kardiolog i specijalista interne medicine, i prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, koji su podelili svoje preporuke.
Dr Danijela Jevtić iz Hitne pomoći istakla je da su visoke temperature dovele do značajnog porasta poziva.
- Imamo skoro izjednačen broj poziva noću i danju. Bilo je recimo u toku noći 120 i nešto poziva, a u toku dana desetak manje. Povećan broj pacijenata reaguje hipertenzijom, aritmijama, astmom. Ljudi postaju nervozni i agresivni, što se vidi i u kontaktima sa nama. Imamo padove sa visine, pokušaje i nažalost otvorena samoubistva - rekla je.
Dr Jevtić je dalje naglasila kako se sve više primećuje otuđenost u porodicama i komšijskim odnosima.
- Imamo veliki broj naprasnih smrti, gde ljudi ostanu nekoliko dana neprimećeni. Potrebno je da se krvni i pravni naslednici češće kontaktiraju sa svojim starijima, posebno tokom ovih vrućina. Čini mi se da je otuđenost najizraženija među decom, gde je prisutna i velika agresivnost - istakla je.
Prof. dr Snežana Bašić je objasnila kako vrućina utiče na naše telo, posebno na krvne sudove.
- Najpre površni krvni sudovi, i to venski, reaguju opuštanjem. Zato svi kažu da su im teške noge kada su vrućine. Malaksali ste jer je spori priliv krvi ka srcu. Vene zadržavaju na periferiji dosta tečnosti, što može dovesti do pada ukupnog cirkulišućeg volumena. Kod osoba koje su na terapiji za krvni pritisak, potrebno je unositi veću količinu tečnosti tokom dana - rekla je.
Dr Bašić je istakla da su vrućine opasne jer povećavaju rizik od tromboze.
- Najveća mogućnost stvaranja tromboza jeste kada je toplo. Dolazi do usporavanja kretanja krvi, posebno u venskim krvnim sudovima koji su rasadnik za trombe. Zato imamo nagle smrti, srčane i moždane udare - istakla je.
Prof. dr Miljko Ristić je govorio o stanju kardiovaskularnih bolesti u Srbiji.
- Kardiovaskularne bolesti su broj jedan po umiranju stanovnika. Prošle godine, dnevno je umiralo 146 ili 147 ljudi od ovih bolesti. Ako se ništa ne preduzme, za 30 godina biće 3 miliona manje ljudi. Potrebno je doneti širok dijapazon mera kako bi se smanjio broj umrlih - rekao je.
Dr Ristić je dodao da je neophodno preduzeti radikalnije mere.
- U Srbiji se gradi mnogo, ali veliki deo radne snage dolazi iz inostranstva. Potrebno je omogućiti rađanje više dece i smanjiti broj umrlih kroz razne mere, poput poskupljenja cigareta kako bi se smanjilo pušenje - istakao je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: