Tačno dve godine prošlo je od teške saobraćajne nesreće u kojoj su poginuli mladići Stefan Dubajić i Marko Odobašić kod Sombora. Pijani vozač, velikom brzinom, naleteo je svojim automobilom da dvojicu mladića koji su se vraćali sa manifestacije. Tanja Dubajić, majka nastradalog Stefana, u potresnoj ispovesti ističe da je tog dana za nju život stao i da od tada živi od sećanja i uspomena na svog sina.
Nesreća se dogodila jula 2022. godine, na putu Sombor - Apatin, kada je pijani vozač Mirko D. automobilom naleteo na motor na kojem su se nalazila dvojica mladića. Marko Odobašić ostao je na licu mesta mrtav, dok je Stefan Dubajić zadobio teške telesne povrede, ali je preminuo, uprkos enormnim naporima lekara da ga održe u životu. Pijani vozač sklopio je sporazum sa tužilaštvom i za dva ugašena života dobio je kaznu od svega šest i po godina zatvora u Sremskoj Mitrovici.
Majka jednog od dvojice stradalih mladića, Tanja Dubajić ističe da za nju deveti jul predstavlja bitan datum, jer je tada poslednji put videla svog sina. Ističe da od nesreće živi u prošlosti, isključivo od uspomena i sećanja na Stefana.
„Nesreća se dogodila 10. jula 2022. godine, a dan ranije sam poslednji put videla živog svog sina. Stefan i Marko su otišli u susedni grad, na manifestaciju 'Ribarske večeri'. Stefan je u tom momentu imao 21 godinu, Marko 24 godine. Krenuli su oko pola 12 uveče, Stefan mi se javio poslednji put pozivom u 01:43 sati, izgovorio je 'Mama stižem uskoro, negde oko 3 krećemo'. Nešto kratko sam bila besna što me probudio da bi mi samo to rekao, ali sada kad sve saberem i kada sve stigne čoveka, teško mi pada što sam pregorela za taj poziv, koji imam i dan danas u telefonu“, priča nam Tanja.
Podlegao povredama sat vremena posle nesreće
Kako je objasnila, ujutru kada je ustala, zatekla je Stefanovu sobu praznu i patike u kojima je otišao nisu bile tu. Ipak, nije pomišljala ni na šta strašno jer Stefanov otac živi u Apatinu, kao i devojka, pa je mislila da je ostao kod njih da prenoći.
„Međutim, u 7:15 na vrata je pozvonila saobraćajna policija koja je došla da mi saopšti da su Stefan i Marko imali saobraćajnu nesreću, te da je Marko ostao na mestu mrtav, a da je moj sin preminuo nešto kasnije u bolnici, usled teških povreda koje je zadobio. Imao je otvorene prelome, dato mu je pet i po litara tečnosti, dve jedinice krvi, masaža srca, mehanička ventilacija i čak 12 doza adrenalina, ali je bio u preteškom stanju i podlegao je povredama u 04.11 sati, punih sat i 11 minuta od nesreće“, objašnjava nam majka.
Tanja Dubajić ističe da je na lice mesta policija i Hitna pomoć stigla za 15 minuta, što smatra da je kasno, ali takođe naglašava da misli da zbog težine povreda, njenog sina ništa ne bi spasilo.
„Nisu odmah odreagovali na prvi poziv prolaznika koji su se tu zatekli, ne vidim da bi to igralo ulogu, da bi spasilo Stefana, jer je imao teške telesne povrede. Rasporen je bio do pupka, noge su mu bile smrskane, došlo je do direktnog sudara. Počinilac se kretao brzinom od 176 kilometara na sat, imao je 1,92 promila alkohola u krvi, probnu vozačku dozvolu i automobil sa daleko većom kubikažom od oodzvoljene za početnika. Prekršio je 12 tačaka Zakona o bezbednosti saobaćaja“, objašnjava Stefanova majka.
Ona objašnja, da čovek koji je usmrtio njegog sina i njegovog prijatelja trenutno služi zatvorsku kaznu u Sremskoj Mitrovici i da je osuđen na šest i po godina, na predlog javnog tužioca Ljubice Obradović, sa kojom je došlo do nagodbe o visini zatvorske kazne. Odluka je donesena bez suđenja i postala je pravosnažna 19. marta prošle godine, sa tim što će mu biti uračunato u kaznu osam meseci koje je proveo u istražnom pritvoru.
„Taj 9. jul, bio je jedan sasvim običan dan, imali smo neke planove. Stefan je pomagao u komšiluku, a ja sam se vratila iz Nemačke nešto pre toga, bili smo neke dve nedelje zajedno. Otišli smo do grada, pa do kafića, pojeli nešto. Trebalo je da idemo na jedan rođendan zajedno, ali on nije otišao, predomislio se, da bi odlučio kasnije da sa Markom ode u Apatin. Ništa nije slutilo da će se njegov život, na tako surov način okončati, da će biti prekinut tako bahato“, naglašava Tanja.
Majka ističe da su emocije iste kao i svakog dana, osećaj je pretežak, ne samo na ova dva dana, već svake sekunde.
„Uvek se vraćaju ta sećanja, od kojih sada čovek živi, od uspomena, jer naprosto ništa drugo nije preostalo, na neki način živim u prošlosti. Sve ovo što radim sada kao član Udruženja roditelja stradale dece u saobraćaju i to što se borimo za izmene zakona, daje mi neku nadu da njihove žrtve neće biti uzaludne, da će ipak doći do radikalnih promena, da će se neki naši zahtevi usvojiti, za koje smo nedavno i dobili zeleno svetlo“, pojašnjava ona.
Zalažu se za oštrije kazne za bahate vozače
Prema njenim rečima, 22. maja ove godine nadležni su ih saslušali i inicijativa ovog udruženja biće usvojena koliko to uslovi budu dozvoljavali.
„Bilo je predloga koji nisu mogli da budu prihvaćeni, tražili smo 30 godina zatvora za takve počinioce, ali najveća zatvorska kazna koja je dozvoljena u Srbiji je 20 godina, pa to nije moguće. Takođe smo tražili da se izmene kazne Osnovnog suda koje su od dve do osam godina, da budu od pet do 15, ali ni to nisu komentarisali. Želimo da pošaljemo poruku društvu da se moraju desiti velike promene, da počinioci moraju biti kažnjeni i novčano i zatvorski, a ne kao do sada da to bude ili jedno ili drugo“, apeluje Tanja Dubajić i dodaje:
„Želimo da se to vodi kao ubistvo, da se smatra kao umišljaj, kada vozači voze pod uticajem alkohola i psihoaktivnih supstanci. U slučaju mog sina i Marka, zatvorska kazna je nikakva, sramotna, ali takvu odluku su doneli sud i tužioci. Ne mogu biti zadovoljna, čak sam i razočarana, ali kako vreme odmiče, shvatam da ne mogu mogu da promenim stanje. Jedino ostaje da živim od sećanja i uspomena na Stefana. Jedino što ne bih želela je da vidim počinioca Mirka Dragićevića, da ulici, kako šeta na ulici i nastavlja sa svojim životom, a meni je oduzeo sve što sam imala, na jedan tako surov način“, naglasila je ona.
Kurir.rs/Nova
Preneo: R.J.
Bonus video: