Milutin Popović Zahar jedan je od najuspešnijih i najplodonosnijih kompozitora i violinista još iz vremena stare Jugoslavije. Tokom svoje višedecenijske karijere uradio je nebrojano hitova za pop i folk izvođače, koji se već smatraju evergrinovima. Nastupao je širom sveta, uveseljavao razne državnike, a svojim pesmama stvorio je i Lepu Brenu i "Slatki greh".
"Lepu Brenu sam ja napravio iako se ona hvali da je sa neba dobila taj dar. Ja ne želim nikog da ogovaram, niko mi nije kriv. Ja sam sa njom radio, učio je kako treba da se ponaša, imam i slike da dokumentujem, jedna je nastala u mojoj kući ili hotelu Jugoslavija. Učio sam je držanju, ma svemu. Prva tri albnuma sam joj ja radio. Kad se setim tog perioda, pamtim ga po lepom. Brenaje imala razarajuću pamet za pevačicu. Jako se dobro adaptirala. Ja sam joj napravio mega hitove. Naš rastanak je došao kada je konkurencija zabanjaka videla da im Brena otima novac i slavu. Onda su krenuli prvo da "pogube "vođu. Na mene izvrišili atentat, u figurativnom smislu, ali sam preživeo. Nju kad su slali za "Jugoviziju" nisu želeli da uzmu moj pesmu nego od mog druga Bate Kovača. Ja sam napravio "Blondi sa Balkana" za koju verujem da bi se i danas slušala, ali su oni odabrali njegovu. Saša Popović i Brena su imali loše razmišljanje čim su otkačili čoveka koji ih je stvorio, odnosno mene. Činjenica je da pesme koje sam im ja radio se i dalje pevaju", kaže Zahar koji je u staroj Jugoslaviji često bio gost na proslavama i prijemamima kod predsednika Josipa Broza Tita.
"Nikad nisam bio član ni jedne političke, partije a svi državnici su me rado zvali. Tako sam i Titu i Jovanki svirao. Nešto je pronalazio u meni što mu se jako sviđalo. Nisam imao apsolutno nikakvu korist od toga. Niti sam dobio bilo kakvo priznanje, a nacionalnu penziju do dana današnjeg nemam. Tito je imao omiljene pesme "Ružica sam bila" i "Od Vardara pa do Triglava". Pitao sam ga što mene voli kad ima i boljih muzičara od mene, rekao je da voli kako sviram cvrčka. Mislio je na "Ševu". Zadnji put sam ga video na Sutjesci. Tito i Jovanka su bili ljudi kao i svi mi, sa svim manama i vrlinama. U ono doba ja sam čvrsto verovao u Jugoslaviju, tad sam i neke pesme posvetio njoj. Mislio sam da će Jugoslavija biti večna. Ja žalim za tim vremenom."Zahar je bio jedan od onih koji je probio led i kada su velike turneje po Americi u pitanju. "Prvi put sam u inostranstvu svirao sa Zvonkom Bogdanom, u klubu "La grot", što znači pećina. Za godinu dana rada tamo kupio sam prvi Mini Moris, a drugi je kupio jedan zvezdaš. Pre mene niko u državi nije imao taj auto. Zahvaljujući tim kolima lako sam dolazi do lepih devojčica." Iako ima nebrojano hitova, i milione pregleda na internet platformama, Zahar u razgovoru za Kurir ističe da od toga nema preterane vajde.
"SOKOJ je i dan danas borba sa vetrenjačama. Niko ne zna šta i kako se tamo dešava. Ko god da dođe tamo samo izvršava šta mu se kaže. Autorska prava su "jako dobro" regulisana. Za jednu pesmu imam mlijardu i sto hiljada pregleda, a od toga nisam godinama imao ništa. Toliko hitova sam napravio u Jugoslaviji, Srbiji, nit autorska prava nit nacionalna priznanja. Sve me zaobilazi. Mnogo je ovaca i goveđih glava. Da je sve kako treba ja bih samo od "Vidovdana" mogao da nakrivim kapu i lepo zarađujem. Kada smo kod te pesme, video sam snimak kako jedna afroamerikanka u Americi izvodi "Vidovdan" i iskreno da ti kažem, bolje je peva od naših pevačica. Čistije i lepše to zvuči. Tu pesmu pevaju u Peruu, Brazilu, monasi u Rusiji, u Kini takođe."
Milutin je tokom višedecenijskog rada sarađivao sa mnogima, ali se privatno sa retkima družio. "Ja sam na estradi bio prijatelj sa nekim ko je govorio da nema ni jednog prijatelja sem mene, a to je Toma Zdravković. Došlo je todle da sam morao da pijem uporedo sa njim, što je bilo nemoguće. Na jednom koncertu u Sarajevu, ušli smo u kuhinju hotela, svi su pevali sa nama, konobari i kuvari lupali u tiganje i šerpe, to je bio urnebes. Tad je izgovorio "Jel sam ti rekao, ako hoćeš veliki uspeh, moraš da piješ". Bio je u pravu." Zahar ističe da nije imao preteranih problema sa pevačima tokom saradnji, ali smatra da on za druge nije bio baš lak. "Svako ko me je odabrao za saradnju morao je da svari težinu koju sam ja donosio često svojim izjavama. Kad sam bio vrlo mlad bio sam vrlo drčan blesav. Da sam bio pevač ja nikad od Zahara, odnosno od sebe ne bih uzeo pesmu. Snežana Đurišić je bila laka za saradnju. Ona je kao koka kojoj ponudš zdele sa kukuruzom, pšenicom i ne znam čim već, daš joj izbor da bira, ali nikad ne uzme ono što joj prvo pokažeš. Uvek ima neki fazon u njoj. Ponudiš jedno, to odbije, pa uzme nešto drugo. Vera Matović je poslovna, šarmantna pevačica ali i vrlo probirljiva. Ono što oseti to uzme, nema tu mesta govora. Kako odluči, tako bude", priča Zahar i nastavlja
"Doris Dragović je bila fenomenalna za rad. Nije bila zahtevna. Znala je da proceni sve. Rekla mi je šta želi da bude u pesmi, ja to uradio, pošto mi je pesništvo u korenu bića. Čak je i zaplakala uz pesmu "Santa Marija". Dalmatinke se nikad neće naljutiti na tebe, ako im se nešto ne sviđa, telefonom će to lepo upakovati da te ne uvrede. Miroslav Ilićje vrlo problematičan. Kod njega nema puno priče, ili hoće ili neće. Pesmu "Jedan dan života" je uzeo bez reči. On i Brena su se jedini put slagali savršeno dok su radili tu pesmu." Tokom razgovora o saradnicima, sa Milutinom smo se dotakli i njegove bivše supruge, pevačice Goce Lazarević.
"Ona i ja smo mogli da razdvojimo privatno i poslovno. U muzici je slušala melodiju, to joj je bilo bitno, za tekstove mi je verovala uvek pa tu nije previše razmišljala. Znalo se ko šta radi. Većinu demo snimaka i za druge pevače ona je izvodila". Na kraju razgovora Popović nam je otkrio kako voli da provodi slobodno vreme. "Volim da crtam, slikam. To mi prija. Pogotovo kad me muka uhvati od loših televizijskih programa ja crtam. Ja tako uzmem pa radim za svoju dušu. Ne prodajem slike, to radim sve iz užitka".
Bonus video: