Sve vesti

Francuski ambasador Pjer Košar: SRBIJA IMA KLJUČNU ULOGU U REGIONU

Objavljeno 12.07.2024. 12:35h  → 13:24h
Privatna Arhiva

Pjer Ko­šar o fra­n­cu­skim izbo­ri­ma, či­ji su re­zu­l­ta­ti mno­ge izne­na­di­li, ali i o nu­klear­noj ene­r­gi­ji, Oli­m­pi­j­skim igra­ma i Za­pa­d­nom Balkanu

Pad Ba­sti­lje pred­sta­vlja si­m­bol Fra­n­cu­ske re­vo­lu­ci­je, a slo­gan „Slo­bo­da, jed­na­kost, brat­stvo“ je zve­zda vo­di­lja svih Fra­n­cu­za. Po­vo­dom obe­le­ža­va­nja go­di­šnji­ce re­vo­lu­ci­je, raz­go­va­ra­li smo sa am­ba­sa­do­rom Re­pu­bli­ke Fra­n­cu­ske u Sr­bi­ji Pje­rom Ko­ša­rom, a do­ta­kli smo se i dru­gih te­ma po­put nu­klear­ne ene­r­gi­je, ku­l­tu­r­ne sa­ra­d­nje na­še dve ze­mlje, kao i pred­sto­je­ćih Oli­m­pi­j­skih iga­ra u Pa­ri­zu.

Fra­n­cu­ska kao dr­žav­ni pra­znik obe­le­ža­va go­di­šnji­cu pa­da Ba­sti­lje 14. ju­la 1789. go­di­ne. Šta ovaj dan zna­či za fra­n­cu­ski na­rod i na ko­ji na­čin se pro­sla­vlja?

- Dr­žav­ni pra­znik obe­le­ža­va dan ka­da je fra­n­cu­ski na­rod osvo­jio Ba­sti­lju, ko­ja je bi­la si­m­bol sa­mo­vo­lje i ap­so­lu­ti­z­ma ta­da­šnjeg re­ži­ma. Na ovom me­stu je ne­ko­li­ko ve­li­kih fra­n­cu­skih fi­lo­zo­fa, po­put Vo­l­te­ra, bi­lo sme­šte­no u za­tvor. Da­kle, to je si­m­bol slo­bo­de. Tog da­na mi sla­vi­mo slo­bo­du, jed­na­kost, brat­stvo. Se­ća­mo se da je ovaj mo­to ono što uje­di­nju­je fra­n­cu­ski na­rod gde god bio, čak i ka­da pos­to­je ne­su­gla­si­ce ili ne­sla­ga­nja. To je dan u či­joj pro­sla­vi lju­di ra­do uče­stvu­ju, ka­da se u sva­kom gra­du i se­lu igra i pe­va, a ove go­di­ne će pra­znik bi­ti u zna­ku otva­ra­nja Oli­m­pi­j­skih iga­ra, sa ide­jom da i spo­rt pred­sta­vlja brat­stvo.

Fra­n­cu­ski gla­sa­či su na ne­dav­nim izbo­ri­ma ka­zni­li de­sni­cu, ali se kao po­bed­nik ista­kla le­vi­ca. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te i ko­je le­k­ci­je bi mo­gla da izvu­če koa­li­ci­ja oku­plje­na oko stran­ke pred­sed­ni­ka Ema­nue­la Ma­kro­na?

- Že­lim da ra­zja­snim šta se za­pra­vo de­si­lo. U na­šem si­ste­mu, u pr­vom kru­gu izbo­ra, bi­ra­či izra­ža­va­ju svo­je pre­fe­re­n­ci­je, što su i uči­ni­li 30. ju­na. Se­d­mog ju­la, u dru­gom kru­gu, re­kli su šta ne že­le. I za­to ima­mo ova­kav re­zu­l­tat. Si­stem je vr­lo ja­san. Mo­ram re­ći i da je to bio tre­nu­tak pra­ve de­mo­kra­ti­je za na­šu ze­mlju s veo­ma ve­li­kom izla­zno­šću. Bio sam veo­ma izne­na­đen kad sam i u ne­kim sr­p­skim no­vi­na­ma pro­či­tao da je Fra­n­cu­ska na ivi­ci gra­đan­skog ra­ta. Ne do­ga­đa se ni­šta sli­č­no, gla­sa­li smo veo­ma mi­r­no, di­sci­pli­no­va­no i or­ga­ni­zo­va­no.

Na ko­ji na­čin bi re­zu­l­ta­ti izbo­ra mo­gli da uti­ču na spo­lj­no­po­li­ti­č­ke od­no­se Fra­n­cu­ske i Evro­p­ske uni­je, ali i pri­stup ka ze­mlja­ma Za­pa­d­nog Ba­l­ka­na, uklju­ču­ju­ći Sr­bi­ju?

- Pr­vo, pos­to­ji ve­li­ki ko­n­sen­zus u Fra­n­cu­skoj, što se ti­če glav­nog pra­v­ca na­še spo­lj­ne po­li­ti­ke, što zna­či da smo ve­r­ni na­šim sa­ve­zi­ma. Na­sta­vi­će­mo da ra­di­mo za ja­ču Evro­pu, po­dr­ža­va­mo Ukra­ji­nu i da­je­mo po­dr­šku mu­l­ti­la­te­ra­li­z­mu. Da­kle, svi ovi ele­men­ti su i da­lje tu. I po­red to­ga, pred­sed­nik je taj ko­ji je za­du­žen za spo­lj­nu po­li­ti­ku i od­bra­nu. On je iza­bran pre dve go­di­ne na osno­vu veo­ma ja­snog pro­gra­ma u spo­lj­no­po­li­ti­č­kom smi­slu, sta­vlja­ju­ći Evro­pu u cen­tar na­ših prio­ri­te­ta, ta­ko da će to bez su­m­nje biti pra­vac u bu­du­ć­nos­ti.

Isto­ri­ja od­no­sa Sr­bi­je i Fra­n­cu­ske do­se­že dos­ta da­le­ko, ali su zva­ni­č­ni di­plo­mat­ski od­no­si uspos­ta­vlje­ni na­kon Be­r­lin­skog ko­n­gre­sa 1879. Ka­ko da­nas oce­nju­je­te po­li­ti­č­ke od­no­se dve ze­mlje?

- Na­ši od­no­si su još sta­ri­ji. Po­če­li su u sred­njem ve­ku, ka­da su se po­ve­za­le na­še dve kra­lje­vi­ne. Ka­da se Sr­bi­ja bo­ri­la da ste­k­ne ne­za­vi­snost od Osman­skog ca­r­stva, Fra­n­cu­ska je bi­la tu da je u to­me po­dr­ži. Ta­ko da smo već 1839. po­kre­nu­li di­plo­mat­ske od­no­se, a pu­ni di­plo­mat­ski od­no­si na ni­vou am­ba­sa­de pos­to­je od 1880. i od ta­da su ko­n­stan­t­no de­fi­ni­sa­ni uza­ja­m­nim po­što­va­njem i po­ve­re­njem. To odli­ku­je na­še od­no­se i da­nas, i oni su veo­ma sna­žni. Po­ve­re­nje i po­što­va­nje obli­ko­va­le su po­se­te pred­sed­ni­ka Ma­kro­na Sr­bi­ju 2019. go­di­ne, kao i to­kom po­se­te pred­sed­ni­ka Vu­či­ća Pa­ri­zu u apri­lu. To dos­ta po­ma­že jer ima­mo veo­ma iskre­nu i otvo­re­nu ra­z­me­nu mi­šlje­nja.

Ka­ko Fra­n­cu­ska vi­di ulo­gu Sr­bi­je u sta­bi­l­nos­ti Za­pa­d­nog Ba­l­ka­na?

- Izra­zi­li smo sna­žnu vo­lju da vi­di­mo ula­zak Za­pa­d­nog Ba­l­ka­na u EU i Sr­bi­ja je, na­rav­no, me­đu ovim ze­mlja­ma, pred­sed­nik Ma­kron je bio vr­lo ja­san po tom pi­ta­nju. Pro­šlog de­ce­m­bra po­no­vo je izra­že­na vo­lja u Bri­se­lu da se ubr­za evro­p­ski put. Pos­ta­vi­li smo Plan ra­sta, ko­ji po­ma­že ze­mlji da ispu­ni uslo­ve za ula­zak na je­din­stve­no tr­ži­šte, ali i ola­k­ša pri­stu­pa­nje EU. Že­li­mo da Evro­pa bu­de uje­di­nje­na, da bu­de ja­ka u te­škim geo­po­li­ti­č­kim i dru­gim oko­l­nos­ti­ma. A to po­dra­zu­me­va i da se po­mo­g­ne Sr­bi­ji da se pri­dru­ži Evro­pi što pre.

Mi­slim da Sr­bi­ja ima klju­č­nu ulo­gu u ra­zvo­ju i po­mi­re­nju unu­tar re­gio­na, kao i u ko­le­k­ti­v­nom kre­ta­nju ka EU. I po­se­du­je, pre­ma mom mi­šlje­nju, mno­go sred­sta­va da una­pre­di svoj ra­st, po­te­n­ci­jal mla­dih, ra­zvoj u bro­j­nim obla­sti­ma po­put no­vih te­h­no­lo­gi­ja. Sr­bi­ja ima cen­tral­no me­sto u re­gio­nu, a to po­dra­zu­me­va od­go­vor­nost i mi se se na­da­mo da će na­sta­vi­ti svo­je ko­n­stru­k­ti­v­no po­na­ša­nje ka­da je reč o no­r­ma­li­za­ci­ji od­no­sa Beo­gra­da i Pri­šti­ne. To je bio slu­čaj u pro­te­klih ne­ko­li­ko me­se­ci i mi smo uve­re­ni da se uvek mo­že bo­lje.

Osim odli­č­nih po­li­ti­č­kih od­no­sa Sr­bi­je i Fra­n­cu­ske, i eko­no­m­ska sa­ra­d­nja dve ze­mlje se po­sled­njih go­di­na in­ten­zi­v­no ra­zvi­ja. Na ko­je sve na­či­ne se eko­no­m­ski od­no­si mo­gu una­pre­di­ti i u ko­jim obla­sti­ma?

- Eko­no­m­ska sa­ra­d­nja se ra­zvi­ja pos­to­ja­no i br­zo pro­te­klih go­di­na, utros­tru­či­v­ši se u po­sled­njih de­set go­di­na. To je veo­ma do­bar tre­nd. Fra­n­cu­ske ko­m­pa­ni­je su sve vi­še zai­n­te­re­so­va­ne za ula­ga­nja i pri­su­stvo u Sr­bi­ji, i to ne sa­mo kra­t­ko­ro­č­no. Na­še ko­m­pa­ni­je su pri­su­t­ne na ae­ro­dro­mu, a kao što zna­te, bi­će pri­su­t­ne i u beo­gra­d­skom me­trou. Ima ih u obla­sti ži­vo­t­ne sre­di­ne ili ene­r­gi­je. Du­go­ro­č­no gle­da­no, ono što mo­že­mo da ura­di­mo je­ste da se fo­ku­si­ra­mo na se­k­to­re u na­sta­ja­nju kao što je AI.

Ka­ko vi­di­te ja­ča­nje ene­r­ge­t­ske sa­ra­d­nje sa Sr­bi­jom, ima­ju­ći u vi­du ene­r­ge­t­ske stra­te­gi­je EU, na­ro­či­to ka­da je reč o nu­klear­noj ene­r­gi­ji?

- Pi­ta­nje ene­r­gi­je je na pr­vom me­stu i za Sr­bi­ju i za Fra­n­cu­sku. Prio­ri­tet je po­mo­ći Sr­bi­ji da ispu­ni stan­da­r­de EU u po­gle­du oču­va­nja ži­vo­t­ne sre­di­ne. Ta­ko­đe smo pri­su­t­ni i u obla­sti ob­no­vlji­vih izvo­ra ene­r­gi­je. Se­da­m­de­set od­sto stru­je u Fra­n­cu­skoj se proi­zvo­di za­hva­lju­ju­ći nu­klear­noj ene­r­gi­ji. Po­što je to na­čin da se bu­de su­ve­ren i isto­vre­me­no po­štu­je ži­vo­t­na sre­di­na, zai­n­te­re­so­va­ni smo i za ra­zvoj nu­klear­ne ene­r­gi­je u Evro­pi, ka­ko bi­smo do­pri­ne­li da bu­de ne­za­vi­sni­ja ka­da je reč o ele­k­tri­č­noj ene­r­gi­ji.

Na­rav­no, nu­klear­na ene­r­gi­ja za­h­te­va vre­me, jer su po­tre­b­ni stru­č­nost ili stu­di­je bez­bed­nos­ti. Jed­nom re­č­ju, mi smo u pot­pu­nos­ti spre­m­ni za sa­ra­d­nju sa Sr­bi­jom na tom po­lju u bu­du­ć­nos­ti, ako ona to bu­de že­le­la.

Ka­ko vi­di­te tre­nu­t­ni ni­vo ku­l­tu­r­ne i obra­zov­ne sa­ra­d­nje iz­me­đu Fra­n­cu­ske i Sr­bi­je i ko­je su ini­ci­ja­ti­ve za da­lje una­pre­đe­nje ovih od­no­sa?

- Zai­sta smo po­no­sni što smo bi­li po­ča­sni gos­ti po­sled­njeg Beo­gra­d­skog sa­j­ma knji­ga. Bio je to sja­jan do­ga­đaj i na­me­ra­va­mo da na­sta­vi­mo da bu­de­mo pri­su­t­ni na ve­li­kim ku­l­tu­r­nim do­ga­đa­ji­ma u Sr­bi­ji. Uče­stvo­va­će­mo ove je­se­ni na Bi­te­fu s ču­ve­nom po­zo­ri­šnom tru­pom Ko­me­di fran­sez. Bi­će­mo i na No­mu­su, s ve­li­kim oma­žom fra­n­cu­skom ko­m­po­zi­to­ru Ga­bri­je­lu Fo­reu, na Beo­gra­d­skom džez fe­sti­va­lu i na Beo­gra­d­skom fe­sti­va­lu igre. Veo­ma smo po­no­sni što smo odu­vek bi­li pri­su­t­ni na po­lju ku­l­tu­re.

Ka­ko se Fra­n­cu­ska pri­pre­ma za Oli­m­pi­j­ske igre i šta ta­ko ve­li­ki pro­je­kat do­no­si ze­mlji? Ko­ja bi bi­la va­ša po­ru­ka?

- Dos­ta smo ulo­ži­li ko­le­k­ti­v­no ka­ko bi­smo ove Oli­m­pi­j­ske i Pa­rao­li­m­pi­j­ske igre uči­ni­li uspe­šnim do­ga­đa­jem. Mi­slim da će bi­ti ori­gi­nal­ne i za­ni­mlji­ve. Že­li­mo da pot­pu­no po­štu­je­mo pri­n­ci­pe ko­ji su va­žni za sve nas da­nas, kao što je po­što­va­nje ži­vo­t­ne sre­di­ne, ali i rod­ne rav­no­prav­nos­ti. Ta­k­mi­če­nja će se odi­gra­va­ti de­lom i u cen­tru Pa­ri­za. Sa­ma ce­re­mo­ni­ja otva­ra­nja OI or­ga­ni­zo­va­na je na re­ci Se­ni. U ova ne­mi­r­na vre­me­na, že­li­mo da po­ša­lje­mo po­ru­ku mi­ra.

Ra­du­je nas što Sr­bi­ja do­la­zi s ve­li­kom de­le­ga­ci­jom, na­j­ve­ro­vat­ni­je sa vi­še od sto spo­r­ti­sta, što je odli­č­no i si­gu­r­ni smo da će da­ti sve od se­be ka­ko bi do­ne­li što vi­še me­da­lja u Beo­grad.

Ovaj te­k­st je preu­zet s ko­mu­ni­ka­cio­ne pla­t­fo­r­me EU­pra­vo­za­to.rs, ko­ja je po­kre­nu­ta u okvi­ru WMG fo­n­da­ci­je s ci­ljem da do­pri­ne­se bo­ljem ra­zu­me­va­nju, izgra­d­nji po­ve­re­nja i ja­ča­nju par­t­ne­r­stva iz­me­đu Sr­bi­je, re­gio­na Za­pa­d­nog Ba­l­ka­na i Evro­p­ske uni­je.

Kurir/EU­pra­vo zato

TAGOVI