Košarkaška reprezentacija Srbije odigrala je prvu utakmicu otvorenu za javnost u sklopu priprema za Olimpijske igre, a savladana je Francuska u Lionu rezultatom 79:67.
Rezultat nikada nije u prvom planu kada su prijateljski mečevi u pitanju, ali ono što raduje sve ljubitelje košarke u Srbiji je nivo poštovanja prema dresu i grbu na grudima, a od ovih momaka ništa manje nismo ni očekivali.
Zalaganje je bilo stoprocentno, hemija u timu je nepromenjena (čini se čak i bolja nego u Manili), a kvalitet se prepoznaje.
FAKTOR NIKOLE JOKIĆA
Kao i pred svako okupljanje, osnovno pitanje je bilo hoće li Nikola Jokić biti član ekipe, a to je ovog puta slučaj.
Mnogi su sumnjali kako će se Nikola uklopiti (suludo), a on je iako ne govori za domaće medije i ne oglašava se na društvenim mrežama (koje ne poseduje) dolaskom na žurku povodom osvajanja srebrne medalje na Svetskom prvenstvu jasno pokazao da je uvek bio (i biće) važan deo ove generacije i prvenstveno prijatelj sa svojim saigračima.
Pričamo o najboljem košarkašu sveta, aktuelnom i trostrukom MVP-u najbolje košarkaške lige na svetu, tako da je bilo degutantno i razmišljati da li Nikola može da se uklopi u tim.
Što se ovog meča konkretno tiče, pokazao je Džoker mladom Vembanjami da njegovo vreme tek dolazi, a da je realnost takva da protiv Jokića u direktnom duelu nema šta da traži.
Nikola je postigao 20 poena uz 12 skokova, a iako je zbog pet ličnih grešaka morao van terena na četiri minuta pre kraja susreta, njegov doprinos je bio vrhunski.
Dobio je Viktor par puta i lakat od najboljeg centra planete, provozao se na ringišpilu, a neće ovu utakmicu pamtiti po dobrom jer je sa njim na parketu Francuska bila na -18.
Ono što takođe raduje je da deluje da je Jokić igrao na možda 40 posto svojih realnih mogućnosti, a ono pravo nas očekuje u Parizu.
TIM SNOVA
Ne treba izostaviti ni fenomenalnu partiju Bogdana Bogdanovića (15 poena) koji je bez ikakvog forsiranja ubacivao baš kada je trebalo, postigao trojku koja je rešila pitanje pobednika, a generalno je bio pravi kapiten. Odlične role i Vanje Marinkovića (8 poena), Marka Gudurića (7 poena) , Alekse Avramovića (9 poena), Ognjena Dobrića (7 poena) takođe raduju, a kada je spoljna linija u pitanju, možda je najslabiji bio Vasa Micić (5 poena i tri asistencije), ali daleko od toga da je bio loš.
Imao je i Micić izuzetno bitnu trojku kada su se Francuzi približili na -4 u poslednja tri minuta susreta, ali se čini da može mnogo bolje prvenstveno u organizaciji igre.
Možda i najveće iznenađenje (mada ničija dobra partija nije iznenađenje) je način na koji su igrali Filip Petrušev i Uroš Plavšić.
Fenomenalno su odmenili Jokića i čuvali 225 visokog momka koji se kreće kao bek i potpuno ga isključili iz igre.
Petrušev je pogađao i trojke, dok je Plavšić tri puta izbio loptu Vembanjami, nateravši ga da izađe van reketa. Iako poenterski nije učinio ništa, dokazao je da može da bude defanzivna sila u reketu Srbije, a da je dovoljno brz da može da čuva i centre koji se izvlače van linije 6.75.
Nikola Milutinov je bio solidan, a deluje da su svi momci motivisani i maksimalno koncentrisani.
Francuska je pokušavala presingom, a stiče se utisak da bi upravo ovo mogao biti način kako protivnici pokušavaju da nas zaustave.
Otežavao se prenos lopte preko plejmejkera, centri su morali da se spuštaju na svoju polovinu da pomognu, pa su nam rivali na taj način smanjivali vreme za organizaciju kvalitetnog napada.
Biće mnogo pritiska na Micića i Avramovića u ovim situacijama, a upravo je spuštanje visokih igrača ključno.
Jokić je plejmejker u telu centra, on će preuzeti ulogu sekundarnog plejmejkera, a u više navrata smo videli da mu je pola sekunde dovoljno da nađe slobodnog saigrača.
U jednoj sitaciji, Nikola je iz odbojke divno pronašao Milutinova, ali ga ovaj nije shvatio, tako da je izgubljena lopta.
Upravo zato je bitno da se tim još uigra, a sve će to doći na svoje mesto.
STATISTIKA
"Orlovima" sledi put u Abu Dabi i najveći izazov - meč sa selekcijom SAD 16. jula.
Biće ovo uvertira pred duel sa istim rivalom u grupi, a "osvetnici" kako tamošnja javnost naziva svoj novi "drim-tim" su najbolje što trenutno imaju.
Koliko god Amerikanci na papiru bili favoriti, naši momci imaju srce, znanje i teret među nogama da im se suprotstave.
Potom sledi duel sa Australijom dan kasnije, a onda i utakmica sa Japanom u Beogradu 21. jula.
Javnost sa nestrpljenjem očekuje sve ove mečeve i "ono pravo" u Parizu, a šta god da urade na Olimpijskim igrama, ovi momci su za nas zlatni.
Košarka je ipak naš sport, a kako bi se narodski reklo: " Loženje može da počne".
Koliko može Košarkaška reprezentacija Srbije na Olimpijskim igrama?
Kurir sport
BONUS VIDEO: