Priča heroine Silvane Veselinović iz Jagodine sigurno će dotaći mnoga srca i naterati na razmišljanje o prioritetima u životu.
Hrabra Silvana iako ostvarena kao biološka majka, jedina je žena u Srbiji koja je usvojila devojčicu sa Daunovim sindromom. Koliko joj je ovaj korak od pre 12 godina promenio, ne samo njen život, nego i život usvojene devojčice, ispričala je u emisiji Puls Srbije na Kurir televiziji.
Silvana Veselinović iz Jagodine prva je i već 12 godina jedina žena u Srbiji koja usvojila dete sa Daunovim sindromom. Silvana je Unu prvi put videla u Zvečanskoj 2012. godine kada je delila paketiće deci zbrinutoj tamo. Ona je humanitarnim radom počela da se bavi kako bi umanjila tugu za sinom koji je te godine otišao u Francusku, u Legiju stranaca kao profesionalni vojnik.
- Videla sam Unu kako sedi u ćošku sobe i želela sam prvo njoj da poklonim paketiće i tako je počela cela priča. Taj slučajni susret se pretvorio u veliki trenutak budućnosti - priča Silvana.
Unu niko nije posetio niti mario za nju. U trenutku susreta sa Silvanom imala je tri i po godine i svega osam kilograma. Nije umela da priča, hoda i jede.
- Bila je, kako da kažem, tako mršava. U svakom smislu je loše izgledala, u intelektualnom, zdravstvenom, fizičkom - priseća se ova plemenita žena.
Silvana je uz podršku najdražih uspela da prebrodi i pobedi čak i najteže bolesti koje su se javile tokom Uninog odrastanja.
- Najteže su mi padali zdravstveni problemi kad se Una razbolela od leukemije - otkriva Silvana.
Nakon te uspešne borbe na sve gleda samo kao na novi izazov.
- To nisu bili problemi, to su bile neke situacije koje smo mi želeli da savladamo. Kad nešto želite, volite i imate ljubav i onda to nekako sa lakoćom ide. Ja kad se probudim ujutru i kad ugledam Unu i njene poljupce i zagrljaje, meni odmah počinje lepo dan. Ta Unina ljubav je pokretač neki, kao neki vetar u leđa koji kao kompas me gura kroz život. Kao da smo inspiracija jedna drugoj da savladamo prepreke - opisuje ona.
Silvana je sada zakonski Unina majka i to se ponosom ističe, a trenutak usvajanja promenio joj je život iz korena.
- Kad je Una prvi put naučila da kaže mama, bez obzira što ona to deli na slogove, to je za mene velika stvar. Ja sam presrećna zbog toga. Presrećna sam kad mi ljudi na ulici kažu da liči na mene. Meni to mnogo znači - govori Silvana.
Svaki trenutak proveden s njom je najveća nagrada, ali je i proglašena najženom i najmajkom godine. Una je gotovo svuda prisutna. Do danas je naučila da samostalno jede, odlazi do prodavnice i škole, ali i obavlja kućne poslove. Odličan je đak sa svim peticama.
- Una voli da se druži. Sada ima 15 godina i ja želim da ona ima društveni život, koliko god mogu ja se trudim. Prihvaćena je u školi, u društvu, u komšiluku. Voli da se igra sa mojim unučićima. Voli svoju mačku. Voli crtanje i filmove, najviše Mašu i Medu. I najviše voli mamu - dodaje.
I bez reči one se sporazumevaju jezikom ljubavi.
- Znate šta, to je jedna velika ljubav koja nas povezuje, neka veza koja ne može rečima da se opiše. I Una kao da je restartovala moju dušu i taj jedan višak hromozoma koji ima nam uopšte ne smeta - iskrena je Silvana.
Ova hrabra žena velikog srca od 2012. godine posvetila je svaki trenutak usavršavanju kako bi Una napredovala svakim danom i bila srećno dete.
- Ja sam rekla, ja želim da živim sa ovim detetom. Naučite me kako. Jer nije problem ako nešto ne znate da pitate, da tražite stručnu pomoć. Jednostavno, majke i roditelji koji imaju decu sa poteškoćama, oni treba da rade i na sebi i sa detetom. Idem na razne edukacije i pokušavam da saznam i dobijem informacije sve što je potrebno za njeno lakše odrastanje - zaključila je Silvana.
Silvana je poslala snažnu poruku da je uz iskrenu, bezuslovnu ljubav, upornost i trud svaki cilj dostižan, a u želji da je ohrabri i druge kako bi što više porodica usvojilo decu sa posebnim potrebama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/Emilija Andrejević
Bonus video: