"OPTUŽBE ZA SARADNJU SA PUTINOM UTICALE NA ATENTAT NA TRAMPA?!" Analitičar: Kako će ga čuvati na MNOGO VEĆEM skupu koji predstoji?
Donald Tramp, bivši američki predsednik i republikanski kandidat za novi mandat, povređen je u subotu 13. jula tokom atentata na predizbornom mitingu u Pensilvaniji.
U pucnjavi je ubijen jedan od učesnika skupa, dvoje ljudi je teško ranjeno, a snajperisti su likvidirali atentatora Tomasa Metju Kruksa (20).
Samo nekoliko trenutaka posle metka Donald Tramp je ustao sa krvlju na licu, podigao pesnicu ka nebu ispred američke zastave, vičući: „Borite se, borba!"
Publika je aplaudirala. Donald Tramp je nakon jednog dana kućnog lečenja stigao u Milvoki gde danas počinje Republikanska nacionalna konvencija, skup na kojem će on i zvanično biti proglašen za stranačkog kandidata za Belu kuću.
U roku od nekoliko sati od pucnjave u četvrtak, Bajdenova kampanja je obustavila televizijske reklame i suspendovala druge političke komunikacije.
Da li će pucnjava izazvati još nasilja? Da li bi ponašanje Donalda Trampa posle pucnjave moglo da bude odlučujući simbol izborne kampanje? Da li bi incident bi mogao dovesti do veće izlaznosti Trampovih republikanskih glasača? Da li će će pokušaj ubistva smanjiti pritisak kongresnih demokrata da se aktuelni predsednik Džo Bajden povuče iz trke za reizbor?
Na ova pitanje odgovarali su gosti Usijanja Vladimir Marinković osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, Biljana Obradović Šahirmanjan, analitičarka Centra za stratešku analizu i Nenad Vuković predsednik Drustva lobista Srbija.
- Smatram da je atentat samo rezultat onoga što karakteriše američku politiku od trenutka dolaska Donalda Trampa na vlast. Od tada kreće velika polarizacija u američkom društvu i stvara se veliki jaz između konzervativnih republikanaca i progresivnih liberalnih demokrata. Nakon nakon 8 godina došlo je do takve polarizacije da vi kada odete recimo u Kaliforniju ne možete ni da kažete da ste republikanac jer nećete biti prihvaćeni. Ima tu krivica i Trampa i Bajdena, ali i njihovih saradnika koji su taj jaz produbljivali - rekao je Marinković i dodao:
- Da biste analizirali 13. jul 2024. godine morate krenuti od Trampove vladaine. On je bio optuživan za saradnju sa Putinom i ruskom federacijom. Ta istraga je nakon 4 godine pokazala da Tramp nije bio u vezi sa Rusijom. Možete li da zamislite kako je to kad ste na čelu tako velike države, a protiv vas se vodi takva istraga u kojoj se ispituju vaša familija, sinovi, snaje, najblaži saradnici. To je bila jedna borba protiv Trampa koja se nastavila i nakon što je Tramp izgubio od Bajdena. Mislim da je to doprinelo da mladić iz Pensilvanije kaže: #Evo ja ću da rešima taj problem koji se zove Donalda Tramp.# U 90 odsto američkih medija imate kontinuiranu kampanju proiv Trampa i konzervativnih republikanaca. To je stvovrilo tu atmosferu za koju je naravno i Tramp kriv zbog njegovog ponašanja i retorike.
Šahrimanjan Obradović se saglasila da je američko društvo polarizovano i konstatovala da će se nakon atentata jaz produbiti.
- Prvo korak SAD nakon atentata jest spuštanje političke tenzije i zapaljive retorike kako od strane Trampa, tako i Bajdena. Slažem se da je američko društvo dosta polarizovano, a nakon atentate će biti još više. Mislim da ovaj mladić koji je pucao ne pripada ni demokratama niti republikancima, već je samostalni izvođač koji se rešio na ovakav korak. Smatram da je Trampova popularnost narasla, ali ne mnogo i to neće ugroziti Bajdena.
Osvrnula se na poređenje atentata na Trapma sa atentatima na prethodne američke predsednike:
- Svi porede dva ili tri atentata na predsednike SAD. Ako pogledamo Trampa on je uradio isto što i Ruzvelt 1912. On je isto taKo dizao pesnicu i vikao "Borite se." Iskoristio je trenutak veoma mudro i to pokazuje koliko je spreman, kad je on izveo takav jedan takav senzacionalan potez o kojem svi govore.
- Ovde ima toliko detalja za analizu. Teodor Ruzvelt je zaista bio ranjen 1912 i odreagovao na sličan način, ali je nažalost te izbore izgubio. Ovaj dečko sigurno nije u normalom psihofizčkom stanju - kaže Vukovć i dodaje:
Tramp je u kampanji bio dehumanizovan. Bio je istaknut kao meta. Njemu su politička oružja umanjivana. On je rekao da je svestan da govori prenaglašeno, ali da to radi da bi ga bolje čuli. Taj prkos u trenutku kad vam je život ugrožen, ta potreba da se pokaže taj prkosni gest to Amerika zaista ceni. Sigurno je dobro što su nakon atentata komunicirali Bajden i Tramp. Obojca su nakon te komunikacije zauzeli pomirljiv ton. To je dobro posebno zbog polarizacije američkog društva koje je ogromno.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.