Donald Tramp, bivši predsednik SAD, nominovan je za predsedničkog kandidata Republikanske partije na predstojećim novembarskim izborima.
Trampova nominacija potvrđena je prve večeri Republikanske nacionalne konvencije u Milvokiju u saveznoj državi Viskonsin.
Ovo je bilo prvo javno pojavljivanje Trampa, svega 48 sati nakon što je preživeo atentat na predizbornom mitingu u Pensilvaniji, kada je stradao čovek u publici, teško ranjene dve osobe, a snajperisti Tajne službe likvidirali napadača Tomasa Kruksa (20).
Tramp je ušao u dvoranu u Milvokiju sa zavojem na uhu koje je okrznuto metkom, a dočekan je uz veliki aplauz i povike "borba, borba" iz mase koja je tako ponavljala poruku koju je on izrekao neposredno nakon pokušaja ubistva.
Kao i nakon atentata na mitingu, Tramp je i pristalice u Milvokiju pozdravio podignutom stisnutom pesnicom.
On je prethodno odabrao Džej Di Vensa, republikanskog senatora iz Ohaja, za svog kandidata za potpredsednika. Tako je dao prednost političaru koji ga je ranije oštro kritikovao, ali je od tada potpuno promenio stav i postao jedan od onih koji najsnažnije brane bivšeg predsednika.
Ova vest, objavljena na Trampovoj društvenoj mreži Trut soušal (Istina), pojavila se na sinoćnjem početku četvorodnevne republikanske konvencije u Milvokiju.
„Posle dugog razmatranja i razmišljanja, i uzimajući u obzir ogromne talente mnogih drugih, odlučio sam da je osoba koja je najpogodnija da preuzme poziciju potpredsednika SAD senator Džej Di Vens iz sjajne države Ohajo“, napisao je Tramp.
Izbor Džejmsa Dejvida Vensa, autora bestselera memoara „Elegija brđana“, mogao bi da poveća izglede da će Trampove pristalice izaći na izbore 5. novembra, pošto je političar iz Ohaja veoma popularan među republikanskim biračima.
Međutim, kao nepokolebljivi konzervativac iz republikanske države Vens verovatno neće dovesti mnogo novih glasova, a možda čak i odvratiti neke umerene. Neke Trampove pristalice želele su da odabere ženu ili nekog ko nije belac kao svog broja 2, kako bi proširio koaliciju čija su baza prevashodno beli muškarci.
Nekoliko Trampovih najistaknutijih pristalica, uključujući bivšeg višeg savetnika Stiva Benona i Trampovog najstarijeg sina Donalda Trampa mlađeg pohvalili su Vensa što je podstakao Republikansku stranku da prihvati pristup u spoljnoj politici sa manje intervencija i što podržava trgovinske barijere.
Vens je takođe oduševio Trampove pristalice svojim konfrontacijama na društvenim mrežama, što je relativna retkost u Senatu, gde mnogi poslanici i dalje pokušavaju da zadrže pristojnost i uljudnost.
Vens će sa 39 godina predstavljati mlađu generaciju na izborima na kojima su Tramp i predsednik Džo Bajden, što predstavlja protivtežu demokratskoj listi koja uključuje i potpredsednicu Kamalu Haris koja ima 59 godina.
Izborom Vensa, Tramp je preskočio druge moguće kandidate kao što su američki senatori Marko Rubio i Tim Skot i guverner Severne Dakote Dag Burgum.
Vensov brzi uspon bio je neobičan za američku politiku. Posle problematičnog i siromašnog detinjstva u južnom Ohaju, bio je marinac i dobio stipendiju na Pravnom fakultetu prestižnog Univerziteta Jejl, a kasnije je radio kao biznismen u San Francisku.
Istakao se posle 2016. godine kada je napisao „Elegiju brđana“, u kojoj je istraživao socio-ekonomske probleme sa kojima se suočava njegov rodni grad i ciklus siromaštva Amerikanaca u Apalačkim planinama, odakle su njegova majka i njena porodica poticali. Knjiga je kritika onog što je Vens smatra autodestruktivnom kulturom u ruralnoj Americi i nastojala je da objasni Trampovu popularnost među osiromašenim belim Amerikancima.
Sam Vens je oštro kritikovao Trampa pre i posle Trampove pobede na izborima 2016. protiv demokratske predsedničke kandidatkinje Hilari Klinton, nazivajući ga „idiotom“ i „američkim Hitlerom“, između ostalog. Ali kako se Vens pripremao da se kandiduje za američki Senat u Ohaju 2022. godine, transformisao se u jednog od najdoslednijih branilaca bivšeg predsednika, podržavajući Trampa čak i kada su neke kolege iz Senata to odbile.
Vens je umanjio značaj napada na Kapitol SAD 6. januara 2021. Rekao je da "sumnja" da je život Majka Pensa u opasnosti, uprkos nasilnim demonstrantima koji su se približili bivšem potpredsedniku dok su ga agenti Tajne službe izvodili iz zgrade Kapitola.
Vens je takođe ponovio Trampove kritike o načinu na koji je Sekretarijat za pravosuđe procesuirao nasilnike 6. januara, optužujući ovo telo da ne poštuje mere zaštite u skladu sa zakonom. U februaru je odbio da kritikuje Trampa zato što je ohrabrio ruskog predsednika Vladimira Putina da napadne američke saveznike u NATO-u ako ne uspeju da povećaju svoju potrošnju na odbranu.
Dok se Republikanska partija istorijski zalagala za slobodna tržišta i prihvatala stranu intervenciju kao važno sredstvo nacionalne bezbednosti, Trampovi izbori 2016. otvorili su značajne podele unutar stranke. Vens je bio jedan od najglasnijih protivnika nastavka pomoći Ukrajini u Senatu, što je u suprotnosti sa mnogim republikanskim predstavnicima u Kongresu.
U kampanji je služio kao most između Trampovih saradnika i bogatih donatora iz Silicijumske doline, od kojih su mnogi dali novac Trampu na ovim izborima. Ipak, izbor Vensa ima otpor među Trampovim saradnicima, posebno onih koji su želeli da Tramp odabere potpredsedničkog kandidata drugog profila.
Iako su Tramp i Bajden praktično izjednačeni u većini nacionalnih anketa, Tramp zaostaje za demokratskim predsednikom sa značajnom razlikom među ženama i crnim Amerikancima.
Neki Trampovi saradnici privatno su se pitali da li bi bilo mudro izbaciti Vensa iz Senata sa demokratama i republikancima koji se bore za kontrolu nad gornjim domom. Demokrate imaju prednost od jednog mesta, iako će verovatno izgubiti poziciju na izborima u novembru.
Ohajo, iako je uglavnom okrenut republikancima na predsedničkim izborima, povremeno bira demokrate u drugim trkama. Vens je pobedio na izborima 2022. za šest procentnih poena.
(Kurir.rs/BBC/Reuters/AP/Glas Amerike/Preneo: N. V.)