Sveštenik Petar Jagodić Kuridža bio je jedan od heroja, ali i mučenika srpske Dalmacije u 17. veku. Bio je oličenje borbe srpskog naroda za opstanak i očuvanje pravoslavne vere u vreme kada je tim prostorima vladala Venecija.
Inicijativa, tačnije ideja da se pripremi, isfinansira i uradi spomen-ploča velikom mučeniku iz Dalmacije svešteniku Petru Jagodiću Kuridži urodila je plodom! Posle 320 godina od Bukovačke ili Kuridžine socijalne bune (1704) uspelo se uraditi nešto malo i na njegovu rodnu kuću, koja je u ruševnom i neprimerenom stanju postaviti spomen-ploča.
Milorad S. Kuraica, jedan od Srba iz Dalmacije, objavio je na svom fejsbuk profilu da su potomci i poštovaoci znamenitog Srbina Petra Jagodića Kuridže uspeli u svom naumu. Naredni cilj ovih ljudi jeste konačna obnova i uređenja Kuridžine rodne kuće u Bilišanima Donjim kod Obrovca.
Svečanost na kojoj je otkrivena ploča Petru Jagodiću Kuridži otkrivena je u petak 12. jula, na Petrovdan. Program je vodila akademik prof. dr Radmila Tonković, koja je održala divnu besedu.
Potomci iz bratstva Kuridža stigli su na svečanost iz svih krajeva, neki i u narodnoj dalmatinskoj srpskoj nošnji, što je pravi podvig, na temperaturi od preko 40 stepeni. Ploču su otkrili Živko Kuridža, Dragan Jagodić Kuridža i Milorad S. Kuraica.
- Petar Jagodić Kuridža rođen je u Bukovici oko 1666. godine. Petar kasnije završava Bogoslovsku školu Srpske pravoslavne crkve i postaje sveštenik u crkvi Svetog Petra i Pavla u Biovičinom selu, koja ovih dana proslavlja 500 godina postojanja. Pre 320 godina u borbi za prava srpskog naroda Petar se stavlja na čelo Bukovičke ili Kuridžine bune i vodi sa sobom 7.000 Srba - navodi u govoru Milorad S. Kuraica i nastavlja:
- Zbog otpora mletačkom okupatoru dospeva u zatvor i tamo ostaje 40 godina bez dana pomilovanja. Umire 9. aprila 1749. godine, ne videvši svoje rodne Bilišane. Ova skromna, a tako važna i velika spomen-ploča je, iskreno se nadam, samo početak ka željenom cilju a on je obnova njegove rodne kuće, a vlasništvo je moje porodice i strica mi Bogdana. Ko iskreno i strasno ljubi istinu, slobodu i otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas!
Pored sveštenika Petra Jagodića Kuridže na čelu Bukovičke bune stajali su vođe Srba u Dalmaciji Ilija Nanić i Matija Žabetić. Pobunjeni Srbi, spremni da po cenu života sačuvaju svoju veru stigli su ispred Zadra. Marin Zane, generalni providur za Dalmaciju, spašavajući goli život, beži u Split i odatle perfidnim metodama, sistemom "divide et impera" (zavadi, pa vladaj) odvaja ustanike od vođa i time guši Kuridžinu bunu. Narod se vraća svakodnevnim obavezama, a vođe bune mletačka vlast osuđuje na dugogodišnje kazne zatvora. Nanić i Žabetić bekstvom preko Velebita u Lici spasavaju živu glavu, dok sveštenik Kuridža ostaje na milost i nemilost Mlecima. Prevarom i izdajom Kuridža je uhapšen, utamničen u Kninskoj tvrđavi i onda galijama prebačen u Veneciju u, po zlu čuveni, kazamat "Pozi". Tu, u nadčovečanskim, pravim Tantalovim mukama izdržava 40 godina, bez dana pomilovanja!
Kuridža slep izlazi iz zatvora 29. marta 1746. godine. Ne daju mu da se vrati u rodne Bilišane, već preko Knina dolazi u Zadar. Do kraja života je pod prismotrom. U Zadru i umire 9. aprila, 1749. godine. Biva sahranjen u porti crkve Svetog Ilije. Nažalost, velika sramota je da mu se ni dan danas ne zna za grob, a kamoli da ima dostojno obeležje!
Zvanice na skupu uputiće zvaničan predlog i molbu Svetom Arhijerejskom Sinodu da stavi u proceduru, kako bi se pop Petar Jagodić Kuridža kanonizovao i uvrstio u Kalendar svetih naše pomesne Srpske Pravoslavne Crkve.
Donatori očuvanja uspomene i spomen-ploče sveštenika Peztra Jagodića Kuridže su: Dragan Jagodić Kuridža, Anđa Kuraica, Ljiljana Lalić, Nada Vukmirica, Živko Kuridža, Nenad Oluić, Slobodan Kuraica, Mirko Krneta, Nikola Vukadinović, Đorđe Mimić, Jovan Petović Gale, Irma Maglov, Luka Kuridža, Nikola Ožegović, Rajko Lalić, Svetozar Ogar Zore, Jovanka Savić Vukanović, Dragan Majstorović, sveštenik Dragan Božić, Milorad S. Kuraica.
Kurir