Spomenik braniocima Beograda se nalazi na Dunavskom keju u blizini sportskog centra „Milan Gale Muškatirović” i jedan je od najvažnijih spomen-parkova u glavnom gradu.
Podignut je 1988. godine, delo je vajara Nikole Kolje Milutinovića. Izgrađen je u kamenu i bronzi, a visok je 350 centimetara.
Ove godine prema originalnim nacrtima, uređen je i spomen-park.
- Postavljeni su stubovi, informativne table na kojima je precizirano o kakvom spomeniku je reč, posađeno je 200 novih sadnica, prostor je ozelenjen, završeno je do kraja sređivanje kamena, tako da je spomen-park dobio izgled kakav je trebalo da ima po primarnoj ideji Kolje Milunovića iz 1988. godine, precizirao je gradonačelnik Aleksandar Šapić, prilikom obilaska spomen parka kod „25 maja."
Prema njegovim rečima, spomenik spada u prvu kategoriju naše kulturno-istorijske baštine.
- Na ovaj način smo pokazali duboko poštovanje onima koji su dali svoje živote za naš grad i našu zemlju – rekao je tada Šapić.
Prvi čovek prestonice Spomenik braniocima Beograda je obišao i u decembru 2023. godine, kada je istakao da se nada da će svi oni koji se ovde šetaju i prolaze moći da stanu na minut i odaju poštu ljudima koji su to zaslužili, „našim sunarodnicima, našim slavnim precima".
Spomenik je posvećen braniocima Beograda 1915. godine.
Šestog i sedmog oktobra 1915. godine vodile su se borbe za odbranu našeg grada. Austrijska vojska se iskrcala na delu obale Dunava koji je držao 2. bataljon, a njime je komandovao major Dragutin Gavrilović.
Čuvena komanda majora Gavrilovića je ispisana na spomeniku:
„Tačno u tri časa neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, mora biti svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za Kralja i Otadžbinu. Vi nemate više da se brinete za vaše živote koji više ne postoje. Zato napred u slavu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!”
Srpski vojnici su posle govora krenuli u kontranapad i tada je major Gavrilović teško ranjen.
Kosti vojnika, koji su branili Beograd 1915. godine su pronađene 1934. godine, kada je građen dorćolski podvožnjak u ulici Tadeuša Košćuška. Jedan deo je sahranjen kod crkve Ružice, a drugi u spomen-kosturnici na Novom groblju.
JKP „Zelenilo-Beograd“ uredilo je javnu zelenu površinu oko spomenika braniocima Beograda, na osnovu autorskog rešenja vajara Milunovića i idejnog rešenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Spomenik je danas jedan od simbola Beograda i važno istorijsko mesto. Posle konačnog uređenja je ponos prestonice i dokaz da heroji koji su branili naš grad protiv mnogo jačeg neprijatelja nisu zaboravljeni.
Kurir.rs/ gradonacelnik.beograd.rs/ A. K.