Targetiranje je, izgleda, izašlo iz mode - i neka je vala - a u modu je ponovo ušlo (ili se vratilo) „pravljenje mete“. Te dve reči, tako drage obema Srbijama i svim srpskim svetovima, u ovdašnjem parapolitičkom vernakularu označavaju nameru vlasti/opozicije - nepotrebno precrtati u skladu s preferencijama - da „orkestriranom satanizacijom“ ove ili one političke personae dramatis mic po mic dovedu do njenog odstrela.
Odmah da kažem: Tako nešto je sasvim u duhu „našeg naroda“, tj. njegove „elite gore od rulje“. Setimo se samo kako je akademik Čavoški (Kosta) svojevremeno izjavio da „problem Miloševića očas posla može rešiti jedan odvažan čovek i jedan precizan hitac“, citiram po sećanju. Budući da do dana današnjeg nisam odgonetnuo u čemu se sastoji razlika između Miloševićevih i Kostinih političkih pogleda, zaključio sam da je u pitanju nešto lično. Šta? To pitajte Kostu.
Istini za volju, ni ja nisam bio s raskida da „targetiram“ i „pravim mete“. Tako sam, recimo, pre tri godine u intervjuu za Novi magazin rekao - sada to ponavljam i ponavljaću dok sam živ - da, kad se kroz mnogo godina istorija još jednom ponovi, sledeći Đinđić ni trena ne okleva, nego da povuče prvi i u noći sledećeg petog oktobra puca sledećem Koštunici u potiljak. I da ga potom overi.
Očekivao sam da će PreCrime Unit MUP-a Srbije - kopija jedinice iz filma „Minority Report“, koja sprečava buduće zločine - pokucati na moja vrata. Kad ono jok. Nikom ništa.
Sada s huškanja na zločin u budućnosti prelazim na huškanje na zločin iz prošlosti. Držim da bi za srpsku istoriju i život bilo Save and publishdobro veoma da je u noći 6. oktobra Đinđić povukao prvi i skenjao Koštunicu, ali viđite sad vraga: Đinđić je bio naumio da jednom zasvagda prekine lanac mimetičkih političkih zločina i zato je i ubijen: zapretila je, naime, (prilično nerealna) opasnost da se Srbija konačno izvuče iz vekovnih ubilačkih govana, u kojima (i od kojih) Složna Braća - nabijem ih na kolektivni qwrz - prave unosne poslove.
Poslovični krle22 je i na tu temu bio polovično u pravu. Evo šta je izjavio u Danasu. „I premijer Zoran Đinđić je izgubio život u atentatu kome je prethodila besomučna hajka na njega u tzv. liberalnim glasilima i u tzv. liberalnoj javnosti.“
Svaka krletu22 čast za ono „tzv.“ - pogodak u tzv. sridu - ali to ga ne abolira od polovičnosti, možda čak i od ispotpolovičnosti. Besomučna hajka protiv Đinđića nije se vodila samo u liberalnim glasilima i liberalnoj javnosti, nego i u neliberalnim glasilima i neliberalnoj javnosti, takoreći saborno.
Za razumevanje stvari bitno je naglasiti da su neliberalna glasila i neliberalna javnost - ali i dobar deo liberalnih glasila i liberalne javnosti - bili pod kontrolom budućeg JexSovog i krletovog kohabitanta Koštunice, osumnjičenog, pa - na intervenciju EU - razosumnjičenog za mutne poslove u zaveri za ubistvo premijera.
Ne insinuiram da su JexS i krle22 na bilo koji način umešani u zaveru. Daleko od toga. Ali imam štošta da kažem na tu temu. Samo nemam karaktera. Pa ću to reći u sutrašnjem broju.