U Engleskoj, na periferiji Londona i drugih velikih gradova, niču naselja sa manjim stambenim zgradama. Ova naselja na prvi pogled izgledaju lepo - zgrade imaju po dva sprata, okolo je zelenilo...
Međutim, ona su građena od nekvalitetnog materijala i vlasnici često posle kratkog vremenskog perioda imaju problema sa curenjem vode ili sa podom, a cene im se pak kreću i do 800.000 funti.
Ovo je na svom jutjub kanalu "engleski gastarbajter" otkrio Aleksandar, koji već skoro deset godina živi u Velikoj Britaniji.
On se nedavno prošetao jednim naseljem koji je u fazi izgradnje i naveo sve prednosti i mane engleskih naselja.
- Trenutno se nalazim u jednom novoizgrađenom naselju ovde u Engleskoj, inače u zadnjih 15-20 godina je postalo jako popularno da se prave ovako nova naselja. Zgrade su mešavina stanova i kuća i uglavnom se grade na periferijama većih mesta. Planski se gradi - prave se nove škole, prodavnice, zelene površine... I dosta je to skupo i jako lepo izgleda ovako na prvu loptu, međutim problem je u tome što je kvalitet jako loš - započeo je Aleksandar.
Zgrade su, kažu, tipske, grade se na isti fazon.
- Zgrade su niske i nemaju više od dva sprta. Najjeftiniji tip kuća koje možete kupiti je ovaj tip gde su one praktično naslonjene jedna na drugu. Malo skuplje su "semi-detached", to je kada su samo dve kuće spojene. Imate i "detached", to je najskuplja vrsta kuće kada je kuća u potpunosti odvojena od ostalih kuća. To ćete ovde jako retko videti zato što se ovde gledalo da se što više uštedi na prostoru. Tako da je većina ovde kuća prvog tipa. Sve to dosta lepo izgleda i dosta se fino održava zato što je ovo naselje relativno novo - kaže on.
- U starijim kućama dobijate dosta veće dvorište, a u ovim novim kućama se štedi, tako da se uglavnom ugrađuju svi najeftiniji materijali. Velika većina ovih kuća uopšte i nema dole drveni pod nego se stavljaju tepisi, koriste se najeftiniji uređaji.
Aleksandar je pokazao i kako se prave kuće:
- Ono što je meni interesantno je da se ovde uopšte ne betonira temelj, dakle ovde se kuće totalno drugačije prave. Uglavnom se koristi cigla za spoljašne zidove, a od dole se stavljaju neke betonske grede i to blago iznad zemlje, a onda se između njih postave betonski blokovi, tako da to bude na kraju sve ravno, da se završi sa krovom. Kada je kuća pokrivena onda se preko tih blokova, pošto tu postoji mali razmak, postavi jedan tanak sloj betona da to bude ravno i ono što je isto interesantno je da sa strane postoji jedan otvor za ventilaciju. Pretpostavljam da je to zbog vlage
Aleksandar kaže da se ove kuće jako brzo prave zato što se ne betoniraju.
- Donesu se samo te betonske grede i ti blokovi i to se jako brzo poređa. Jako brzo ide ceo proces. I to je to, znači spolješnji zidovi kuće su vam napravljane od cigala. Znači ukoliko kuća ima prvi i drugi sprat tu se ništa ne betonira, ne postavlja se nikakva ploča, to se jednostavno sve napravi od dreveta. Prvi i drugi sprat imaju drevene grede na koje se stavljaju te drvene ploče i jednostavno ceo sprat je od drveta. Međutim nakon 15-20 godina života u takvoj kući, sve se to malo razmrda i onda kada hodate po spratu čuje se kako sve to kvrcka, škripi, kako se pod ugiba... Znači - neverovatno. Ali takav je sistem gradnje ovde u Engleskoj - kaže on i dodaje da se preko unutrašnjih zidova, preko cigala, stave gipsani zidovi.
- Kablovi za struju se sakriju, stave se iza tih gipsanih zidova. I što je isto jako interesantno - uopšte ne postoje pravila kao u Srbiji kako idu te instalacije... da se stavljaju horizontalno, vertikalno i slično, nego ovde jednostavno stave žice kako hoće. To se uglavnom samo tako baci iza tih zidova i to je to.
Kvalitet kuća je, ističe, užasan.
- Imam jednog poznanika koji je kupio kuću pet godina staru u jednom ovako sličnom naselju i prilikom kupovine platio je dodatno da se urade istraživanja, da se vidi da li postoji neki problem sa kućem. A kako je kuća bila relativno nova istraživanja su bila dobra. Kuća je bila jako lepa, međutim kvalitet je katastrofa. Prvi problem koji mu se desio je to da je imao curenje vode iz oba kupatila u kući da bi na kraju shvatio da nije to samo problem kod njega nego da sve kuće u ulici imaju isti problem. Ispostavilo se da je onaj ko je nameštao kupatila isfušerisao posao - rekao je on i dodao da je njegovog prijatelja prevarila i osiguravajuća kuća, tako da će sam morati da renovira kupatilo što će ga prilično koštati.
- Pored toga što je rešio da kompletno zameni kupatilo, problem je i što se ta voda podvukla u pod i otišla po celom spratu, tako da mora da promeni svuda te drvene ploče. Jako veliki posao je u pitanju. Da ne pričam o tome i što mu je posle samo nekoliko godina već crkao bojler za gas, grejanje, jer su stavili neki najlošijeg kvaliteta. Popravljali su ga non stop i potrošili jako puno novaca - kaže on i dodaje da čovek mora da bude jako pažljiv kada kupuje ove nove kuće.
- Pitanje je da li se uopšte isplati kupiti te kuće - kaže.
- Ranije su se kuće gradile sa mnogo većim dvorištima. Bilo je mnogo više slobode, mogli ste da parkirate ispred kuće ili pored. Sada se to tako pravi da vam je ulaz u kuću bukvalno 2-3 metra od puta i jednostavno nema puno prostora. Dosta je i bučno... Ali, gleda se kao i svuda u svetu da se napravi što veći profit, da se što više zaradi. Znači ove povezane kuće, sa tri sobe, ovde koštaju oko 500.000, a skuplje varijante su vam i po 600.000, 700.000 i 800.000 funti. Nenormalno skupo! - zaključio je.
(Kurir.rs/R.K./You tube Engleski gastarbajter)