To, na kraju krajeva, i nema veze s politikom, nego je reč o osnovnom građanskom redu: u tuđoj kući, ako ste gost, nećete kritikovati boje zidova, a još manje ćete ih krečiti po svom ukusu.
Ali u Srbiji već neko vreme ono što opozicija radi nema veze s politikom, pa je tako moguće da se svi od reda dignu na zadnje noge kad sa aerodroma „Nikola Tesla“ u Surčinu bude vraćen izvesni Feđa Štukan, jer je poslednji put kad smo ga pustili u Srbiju učestvovao u nasilnim demonstracijama u Beogradu. I svi se ljutito šapicama udaraju u grudi što je izvesnom Nedimu Musiću iz BiH zabranjen ulazak u našu zemlju jer je hteo da učestvuje u protestima i blokadama antilitijumaša. Dve nedelje ranije, njegov je saborac iz organizacije „Karton revolucija“, Tuzlak Adi Selman, bio govornik na mitingu u Loznici...
Sve Če Gevara do Če Gevare, samo što Srbija nije Bolivija!
Krajem juna zabranjeno je održavanje manifestacije Mirdita - Dobar dan, a naši opozicioni političari i Šolakovi mediji prolili su more suza. Širom su otvorili vrata albanskim aktivistima da kritikuju Srbiju što „kvari pomirenje“, ali niko ih nije pitao: koliko Srba sa Kosova i Metohije imate među članovima svojih „građanskih“ nevladinih organizacija? Šta mislite o potezima Kurtijeve vlade kojima su srpskom stanovništvu na KiM oduzeta prava na lekove, bankarske usluge, kretanje... na normalan život? Nemate Srbe sa KiM i ne izjašnjavate se o njihovim problemima? Nego ste došli da se o trošku stranih sponzora mirite s Beograđanima u hotelima visoke kategorije!
Ko je, bre, ovde, lud?!
Da vidimo kako se to radi u svetu...
U aprilu ove godine Nemačka je zabranila ulazak na svoju teritoriju Janisu Varufakisu, bivšem grčkom ministru finansija i ekonomisti svetskog glasa, jer je nameravao da učestvuje na manifestaciji podrške Palestincima.
A početkom ovog meseca Hrvatska je uhapsila izvesnog Vladislava Ariničeva, saradnik preminulog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Ovom aktivisti nije pomoglo što je protiv Putina kao i zvanični Zagreb: u centru hrvatske prestonice demonstrirao je protiv SOA (hrvatske BIA), i ekspresno odveden u zatvor. Dok ovo pišemo, još je tamo, i najverovatnije će biti proteran...
S kojim pravom i po kojoj logici se od Srbije traži da širom otvori vrata onima koji dolaze s neskrivenom namerom da učestvuju u aktivnostima protiv Srbije? U ime kojih to ljudskih prava i u ime kakvog suživota?
Hajde da pričamo o reciprocitetu: zašto „eko-četnici“ iz Gornjih Nedeljica ne odu malo do Tuzle ili do Sarajeva da podrže „Karton revoluciju“ ili pak neku drugu? Ili zašto Savo Manojlović, Srđan Milivojević ili Ćuta ne bi otišli u Zagreb, makar da podrže muškarce koji klečeći demonstriraju na Markovom trgu protiv abortusa, ili žene koje ih u tome ometaju, svejedno?
Uostalom, zašto se albanski „građanski aktivisti“ i srpski opozicionari i njihovi mediji koji su ih uzeli u zaštitu nisu oglašavali kad je Kurti zabranjivao ulazak na KiM patrijarhu SPC i srpskim umetnicima?
Odgovor je prost: zato što je svuda u okruženju politika - politika, a samo kod nas opozicionari samo sede oko prazne slame s prstom u uvetu i pevaju: „Dole Vučić!“
N. N.