Ukrajinci žele razgovore s Rusijom, u isto vreme žele i da oslobode svoju teritoriju, a istovremeno ne vide problem s odbijanjem da budu mobilisani.
Dojče vele (DW) prenosi ocene stručnjaka da su takvi paradoksalni stavovi izraz frustracije.
Nemački medijski servis navodi da se u Ukrajini sve više govori o mirovnim pregovorima s Rusijom. Predsednik Volodimir Zelenski u prošlosti je stalno odbijao moguće dogovore s aktuelnim ruskim rukovodstvom, pa je čak izdao i dekret prema kojem su razgovori s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – isključeni.
Ipak, sada se situacija očigledno menja. Zelenski smatra da bi ruski predstavnici trebalo da budu prisutni na drugom „mirovnom samitu“ koji Ukrajina planira u novembru.
Da li je vreme za pregovore?
Za to vreme, 44 odsto Ukrajinaca u područjima iza linije fronta smatra da je vreme za početak zvaničnih razgovora između Kijeva i Moskve, 35 odsto smatra da nema razloga za početak mirovnih pregovora, a 21 odsto je neodlučno. To pokazuje anketa koju je od 20. do 28. juna sproveo ukrajinski Istraživački centar „Razumkov“ za internet-portala ZN.UA.
Međutim, prema toj anketi, Ukrajinci su kategorički protiv toga da njihova zemlja ispuni nedavne Putinove uslove za okončanje rata. Gotovo 83 odsto ispitanih protivi se povlačenju ukrajinskih trupa iz preostalih delova Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja koji nisu pod kontrolom Moskve. Oko 84 odsto ispitanika protiv je ustupanja tih teritorija Rusiji. Osim toga, 77 odsto je protiv ukidanja svih zapadnih sankcija Rusiji.
Kada je reč o zahtevu da Ukrajina treba da bude neutralna, blokovski nesvrstana i bez nuklearnog oružja, stav stanovništva u područjima pod kontrolom Kijeva manje je jasan. Protiv takvog statusa je 58 odsto ispitanih, a za 22 procenta.
Na pitanje koji je minimalni uslov za sklapanje mirovnog sporazuma s Rusijom, više od 51 odsto je reklo da Ukrajina mora da bude oslobođena od ruskih okupacionih snaga u granicama iz 1991.
Istovremeni, iako većina Ukrajinaca želi povratak na te granice, svaki drugi Ukrajinac (46 odsto) smatra da nije sramota odbiti vojnu službu. Samo 29 odsto ima suprotno mišljenje, a 25 procenata je neodlučno.
Šta zbunjuje ukrajinsko društvo
„To pokazuje frustraciju stanovništva. Ljudi ne znaju kakve perspektive oni i sama zemlja imaju u uslovima rata. Upravo to signalizuju ovakvi paradoksalni odgovori društva“, kaže za DW Oleh Sakjan, politikolog i suosnivač „Nacionalne platforme za stabilnost i koheziju“.
Velika spremnost na pregovore o miru, smatra on, pokazuje da su dosadašnji napori da se stanovništvo mobiliše i stvori jedinstvo iscrpljeni, jer su bili usmereni na kratki rat: „Upali smo u dugi rat, a ni vlasti ni elite nisu ljudima ponudile viziju kako bi trebalo živeti u Ukrajini u slovima stalnog rata ili u opasnosti od rata.“
Prema Sakjanovom mišljenju, sve ono što je odloženo „za vreme posle rata“, poput borbe protiv korupcije, nepotizma i neefikasne administracije, počinje da zabrinjava Ukrajince. Jer, kako kaže, ljudima je postalo jasno da će rat još dugo da traje. „Mobilizacija, zloupotreba ovlašćenja, energetska i ekonomska pitanja, fortifikacije na frontu i odbrana – sve je to trenutno izuzetno aktuelno za društvo, jer rat traje, a ti problemi nisu rešeni. Istovremeno, društvo želi pobedu, ali je otvoreno po pitanju kako to postići“, objašnjava Sakjan.
Ihor Rejterovič sa Univerziteta Taras Ševčenko u Kijevu, napominje da ukrajinski predsednik već nekoliko meseci praktično ne spominje granice iz 1991. kao preduslov za mir s Rusijom, ali ne govori ni o nekakvim novim granicama. To zbunjuje ukrajinsko društvo, kaže Rejterovič za DW: „To znači da s jedne strane većina želi sve teritorije nazad, a s druge strane, polovina smatra da odbijanje vojne službe nije problem. Odgovori su ambivalentni. Zato se s tim morate pozabaviti i razmišljati o rešenju koje može ujediniti ukrajinsko društvo i s kojim ono može da živi.“
Kako živeti u ratnim uslovima?
Kako bi pridobila podršku Ukrajinaca za svoje inicijative, vlada bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da započne otvoreni dijalog s društvom o budućnosti i da razvije viziju kako nastaviti da se živi u ratnim uslovima. Pritom bi u proces donošenja odluka trebalo uključiti što više ljudi, smatraju eksperti.
Oni pritom naglašavaju da su ambivalentne reakcije na složene probleme normalna pojava za društva koje se nalazi u potpunoj neizvesnosti. „Stalno se mora pratiti raspoloženje u javnosti i prepoznati dinamika kako bi se mogli pažljivo pripremiti za izazove“, objašnjava Mihajlo Miščenko iz Istraživačkog centra Razumkov.
Stručnjaci s kojima je DW razgovarao složni su u tome da su ovakve ankete trenutno potrebne kako bi ukrajinsko rukovodstvo moglo jasno da formuliše moguće opcije budućeg razvoja i u skladu s tim da pripremi drugi „mirovni samit“. Prema njihovom mišljenju, te ankete bi ukrajinskom rukovodstvu dale jake argumente za pregovore o mirovnom planu.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)
Bonus video: