Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, uspostavljena Zakonom o zabrani diskriminacije iz 2009. godine, nezavistan je državni organ koji pruža mišljenja i preporuke u slučajevima diskriminacije.
Poverenik se bira na period od pet godina, a trenutno ovu funkciju obavlja Brankica Janković, koja je gostovala u jutarnjem programu Kurir televizije.
Kada je reč o diskriminaciji i diskriminatornom ponašanju, institucija poverenika ima posebnu ulogu. Iako nema ovlašćenja za kažnjavanje, poverenik ima izuzetno visok procenat postupanja po preporukama koje daje za otklanjanje diskriminacije. Nažalost, postoje slučajevi kada se zakon i preporuke ne poštuju.
Brankica Janković je navela dva primera diskriminatornog postupanja u Kragujevcu, gde ni nakon izrečenih opomena nije postupljeno po preporukama.
- Javnost često ne sazna za veliki broj slučajeva diskriminacije, upravo zbog toga što većina ljudi postupa po preporukama koje dajemo. Međutim, kada neko ne postupi, mi o tome obaveštavamo javnost, kao što predviđa zakon. Takvi slučajevi čine između 10 i 20 procenata godišnje, što znači da više od 80 procenata onih koji postupaju po preporukama - rekla je.
Jedan od primera koje je Janković navela je slučaj dečaka sa autizmom iz Kragujevca.
- Kooperativa Viver je prekinula pružanje usluge boravka u dnevnom centru dečaku sa autizmom uz upotrebu neprimerenih reči koje predstavljaju ponižavajuće i uvredljivo postupanje. Ovo predstavlja diskriminaciju prema Zakonu o zabrani diskriminacije - istakla je.
Poverenica Janković naglašava da promena ponašanja mora početi od svih nas.
- Verujem da niko ne želi da bude označen u javnosti kao neko ko diskriminiše. Direktor kooperative Viver nije uputio izvinjenje i nije omogućio uslugu, ali postoje nagoveštaji da će u narednom periodu, kada se stvore uslovi, pružiti uslugu dečaku. Ipak, ne bi trebalo da imamo ovakve situacije.
Još jedan primer diskriminacije u Kragujevcu je slučaj člana Petrovića, koji je premešten u neuslovnu mesnu zajednicu zbog svog članstva u sindikatu i političkoj organizaciji.
- Radi se o premeštaju zbog članstva u političkim i sindikalnim organizacijama, jer je odbio da potpiše podršku za određenu političku stranku - rekla je.
Poverenica Janković je istakla da najveći broj pritužbi stiže zbog diskriminacije po osnovu pola.
- Žene često prijavljuju različite slučajeve diskriminacije, od nemogućnosti napredovanja na poslu do diskriminacije prilikom zapošljavanja. Takođe, nacionalna pripadnost, zdravstveno stanje i starost su često osnovi diskriminacije.
Jedan od drastičnih primera je žena koja nije primljena na posao jer je imala više od 45 godina.
- Rekli su joj da je 'matora', što je neprihvatljivo i diskriminatorno. Mnoge žene izlaze na tržište rada tek nakon 45. godine, jer su ranije brinule o porodici i deci. Ovakva ponašanja su zaista neprimerena - otkrila je Janković.
Poverenica je naglasila da je teret dokazivanja diskriminacije na strani onoga ko je pretrpeo diskriminaciju.
- U skladu sa međunarodnim standardima, dovoljno je da učinite verovatnim da je došlo do diskriminacije. Teret dokazivanja je na drugoj strani, jer bi se vrlo teško mogla utvrditi diskriminacija da je obrnuto - rekla je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: