14 GODINA OD NESTANKA ĐORĐA ANDREJIĆA! Majka ležela za ubistvo sina, pa oslobođena: "Gde sam mogla da sakrijem telo? Nije to igla"

Kurir, Dado Đilas, Dragana Udovičić, Privatna Arhiva

Dečak Đorđe Andrejić koji je 22. jula 2010. godine imao samo 13 godina, nestao je tog dana pod nerazjašnjenim okolnostima u selu Majilovac kod Velikoig Gradišta, a o njegovoj sudbini još nema konačnog epiloga.

Za njegovo ubistvo prvostepeno je bila osuđena njegova majka Marina Andrejić koja je u policiji prvo priznala da je ubila sina, a zatim negirala da ima bilo kakave veze sa tim i da ne zna šta se desilo sa njenim sinom.

Dragana Udovičić 
foto: Dragana Udovičić

Naime, majka i sin nestali su istog dana, a dva dana kasnije, Marina se pojavila blatnjava i izranjavljena, ali bez sina. Objašnjenje gde je Đorđe nije mogla da da, a ispričala je i neverovatnu priču da se izgubila krećući se ka bašti između sela Majilovac i Kurjače u okolini Velikog Gradišta.

Andrejićeva je satima ispitivana, poligrafski testirana, a kasnije i uhapšena. Međutim, misterija nikada nije rešena, jer je ona zbog nedostatka dokaza oslobođena, a telo dečaka do danas nije nađeno.

Nađena ljudska lobanja

Na suđenju Andrejićevoj policajac koji je išao na teren s njom na mesto gde je navela da je ubila sina, opisao je njenu rekaciju kada su stigli na navodno mesto zločina.

- Policajac je, kasnije, opisujući šta se dogodilo, rekao da je Andrejićeva stajala i gledala samo u jednom pravcu, da se nije osvrtala i da je izgledala potpuno odsutna. Nekoliko meseci kasnije, jedan muškarac je upravo na ovom mestu, na koje Andrejićeva nije gledala, našao ljudsku lobanju - navodi sagovornik Kurira i dodaje da na sudu nikad nije dokazano da je ta lobanja pripadala nestalom dečaku.

Kurir je imao uvid u oslobađajuću presudu. Naime, Marina je oslobođena jer na motičici kojom je dečak ubijen nije bilo njegovih DNK tragova, već samo njene krvi pošto se prethodno posekla. Takođe, u presudi se navodi i da je lobanja nađena u šumi u Majilovcu nakon tri meseca od nestanka dečaka, verovatno pripadala njemu, ali je naknadno doneta tu, što je pobilo Marinino prvo priznanje da je sina ubila i ostavila telo na određenom mestu, na kom mališan nije nađen uprkos obimnoj potrazi policije i građana.

Đorđe Andrejić

Uzrok smrti dečaka nikad nije utvrđen, a na lobanji koja je nađena nije bilo tragova udaraca i nije bilo tragova oštećenja. Sud je na kraju našao da ne postoje dokazi koji bi potvrdili da je Andrejićeva ubila sina i ona je pravosnažno oslobođena.

"Govore da sam ubica, da mi se u očima vidi da sam to uradila"

Marina Andrejić prošle godine u ovo vreme u svojoj ispovesti za Kurir rekla je kako se ona i dalje nada da će se nejno nestalo dete pojaviti kao mladić od 25 godina.

- Nikada neću biti srećna, ne živi mi se zbog ožiljaka koji su ostali i nikada neće proći. I danas mi, posle toliko godina, govore da sam ubica, da mi se u očima vidi da sam to uradila i da ću ubiti opet, ali ja sam pred Bogom čista i tako živim. Optužena sam bez dokaza - rekla je u ispovesti za Kurir, pa dodala:

- Trpela sam užasne uvrede, a ja znam da nikada ne bih bila u stanju da tako nešto uradim. Da sam uradila tako nešto rekla bih, a govorili su mi još tada da je bolje za mene da priznam sve, iako nisam bila kriva. Gde sam mogla da sakrijem telo? Nije to igla, to je trinaestogodišnje dete.