Dečak Đorđe Andrejić koji je 22. jula 2010. godine imao samo 13 godina, nestao je tog dana pod nerazjašnjenim okolnostima u selu Majilovac kod Velikoig Gradišta, a o njegovoj sudbini još nema konačnog epiloga.
Za njegovo ubistvo prvostepeno je bila osuđena njegova majka Marina Andrejić koja je u policiji prvo priznala da je ubila sina, a zatim negirala da ima bilo kakave veze sa tim i da ne zna šta se desilo sa njenim sinom.
Naime, majka i sin nestali su istog dana, a dva dana kasnije, Marina se pojavila blatnjava i izranjavljena, ali bez sina. Objašnjenje gde je Đorđe nije mogla da da, a ispričala je i neverovatnu priču da se izgubila krećući se ka bašti između sela Majilovac i Kurjače u okolini Velikog Gradišta.
Andrejićeva je satima ispitivana, poligrafski testirana, a kasnije i uhapšena. Međutim, misterija nikada nije rešena, jer je ona zbog nedostatka dokaza oslobođena, a telo dečaka do danas nije nađeno.
Nađena ljudska lobanja
Na suđenju Andrejićevoj policajac koji je išao na teren s njom na mesto gde je navela da je ubila sina, opisao je njenu rekaciju kada su stigli na navodno mesto zločina.
- Policajac je, kasnije, opisujući šta se dogodilo, rekao da je Andrejićeva stajala i gledala samo u jednom pravcu, da se nije osvrtala i da je izgledala potpuno odsutna. Nekoliko meseci kasnije, jedan muškarac je upravo na ovom mestu, na koje Andrejićeva nije gledala, našao ljudsku lobanju - navodi sagovornik Kurira i dodaje da na sudu nikad nije dokazano da je ta lobanja pripadala nestalom dečaku.
Kurir je imao uvid u oslobađajuću presudu. Naime, Marina je oslobođena jer na motičici kojom je dečak ubijen nije bilo njegovih DNK tragova, već samo njene krvi pošto se prethodno posekla. Takođe, u presudi se navodi i da je lobanja nađena u šumi u Majilovcu nakon tri meseca od nestanka dečaka, verovatno pripadala njemu, ali je naknadno doneta tu, što je pobilo Marinino prvo priznanje da je sina ubila i ostavila telo na određenom mestu, na kom mališan nije nađen uprkos obimnoj potrazi policije i građana.
Uzrok smrti dečaka nikad nije utvrđen, a na lobanji koja je nađena nije bilo tragova udaraca i nije bilo tragova oštećenja. Sud je na kraju našao da ne postoje dokazi koji bi potvrdili da je Andrejićeva ubila sina i ona je pravosnažno oslobođena.
"Govore da sam ubica, da mi se u očima vidi da sam to uradila"
Marina Andrejić prošle godine u ovo vreme u svojoj ispovesti za Kurir rekla je kako se ona i dalje nada da će se nejno nestalo dete pojaviti kao mladić od 25 godina.
- Nikada neću biti srećna, ne živi mi se zbog ožiljaka koji su ostali i nikada neće proći. I danas mi, posle toliko godina, govore da sam ubica, da mi se u očima vidi da sam to uradila i da ću ubiti opet, ali ja sam pred Bogom čista i tako živim. Optužena sam bez dokaza - rekla je u ispovesti za Kurir, pa dodala:
- Trpela sam užasne uvrede, a ja znam da nikada ne bih bila u stanju da tako nešto uradim. Da sam uradila tako nešto rekla bih, a govorili su mi još tada da je bolje za mene da priznam sve, iako nisam bila kriva. Gde sam mogla da sakrijem telo? Nije to igla, to je trinaestogodišnje dete.